Osoka predstavlja organsko đubrivo koje nastaje od tečnog dela stočnih ekskremenata koje ne upija prostirka i koje se sakupljaju i čuvaju u jami-osočari. Hemijski sastav osoke je različit ali u proseku sadrži približno 98% vode; 0,8% organske materije; 0,22% N; 0,01% P2O5 i 0,45% K2O.
Za razliku od stajnjaka, u osoki su skoro svi elementi u lakopristupačnom obliku za biljke, kao kod vodorastvorljivih mineralnih đubriva, zbog čega je ona veoma pogodna za prihranjivanje.
Ukoliko se koristi za prihranu, mora se obaviti njeno razblaživanje kako bi se sprečila pojava ožegotina na listovima biljaka. Razblaživanje se vrši vodom u odnosu 1:1-2. Ne preporučuje se prihrana osokom povrtarskih kultura, kao ni krmnog bilja u odmaklim fazama razvoja (sem u periodu pre kretanja vegetacije).
Ukoliko se osokom đubri zemljište bez kulture, odnosno predsetveno, razblaživanje nije potrebno. Kao i kod stajnjaka, njeno iznošenje i rasturanje treba da se obavlja po oblačnom i hladnom vremenu i potrebno ju je odmah zaorati ili zatanjirati kako bi se sprečili gubici azota.
Osim osoke, u tečna organska đubriva spadaju i rastvori živinskog đubriva,komposta i humusa, kao i biljni oparci, uvarci i ekstrakti koji osim što su bogati hranljivim materijama, sadrže specifične materije koje imaju stimulativan efekat na rast i razvoj biljaka, a, takođe i fitocidno dejstvo. Tako se za ova đubriva koriste: valerijana, kopriva, maslačak, gavez, komorač, kamilica, kupusnjače i neven i dr.
Najčešće se pre upotrebe moraju razrediti i to 1 litar na 5-20 litara kišnice (meke vode), dok je za folijarno prihranjivanje potrebno i veće (1:50).
Ova đubriva se koriste za prihranjivanje, između redova i biljaka, sistemom fertigacije kroz sistem za navodnjavanje i folijarno, tj. preko lista.
Upotreba ovih đubriva treba da bude u jutarnjim ili većernjim časovima, pri oblačnom vremenu bez vetra.
Aleksić Valentina
Aleksić Valentina