Osoka predstavlja tečno organsko đubrivo koje nastaje od tečnog dela stočnih ekskremenata, tečnosti iz stajnjaka, vode dospele iz atmosfere i one koja se utroši za pranje staja.
Hemijski sastav je različit. U proseku sadrži 0,1-0,4% N, 0,01% P2O5 i 0,3-1,0% K2O. Obzirom da se fosfor u osoci nalazi u tragovima za osoku se kaže da je NK đubrivo. Azot se u osoci nalazi 70% u obliku amonijaka, a 30 % u obliku organskih kiselina. Obzirom da je amonijak lakoisparljiv, gubici osoke u azotu su veoma veliki. Radi sprečavanja gubitaka azota osoke, dodaju se materije koje mogu da vežu amonijak ili da deluju antiseptično tako spreče stvaranje slobodnog amonijaka. Najčešće se dodaju gips, sumporna kiselina ili superfosfat.
Obzirom da se u osoci azot i kaljum nalaze u lakopristupačnim oblicima, osoka je dobra za prihranjivanje. Ukoliko se koristi za prihranu da bi se sprečila pojava ožegotina na listovima biljaka, mora se obaviti njeno razblaživanje. Razblaživanje se vrši vodom u odnosu 1:1-2. Ne preporučuje se prihrana osokom povrtarskih kultura, kao ni krmnog bilja u odmaklim fazama razvoja (sem u periodu pre kretanja vegetacije).
Ako se koristi predsetveno razblaživanje nije potrebno. Njeno iznošenje i rasturanje obavlje se po oblačnom i hladnom vremenu i potrebno ju je odmah zaoratii ili zatanjirati kako bi se sprečili gubici azota.
Količine osoke koje se koriste po jednom hektaru zavise od koncentracije hraniva u njoj i potreba kultura koje gaje i kreću se od 4 do 7 t.
dipl. ing. Svetlana Jerinić
Jerinić Svetlana
Jerinić Svetlana