[Lazović – Đoković NadaUčesnik]

Osnovno djubrenje pšenice
Kako bi se iskoristio visoki potencijal rodnosti današnjih sorti pšenice, ishrana i djubrenje jedne su od osnovnih agrotehničkih mera u njenom razvoju. Zato joj se moraju osigurati hraniva potrebna u svim fazama rasta i razvoja. Djubrenje se ne sme određivati napamet nego prema plodnosti zemljišta (sadržaj fiziološki aktivnih materija i humusa) i planiranom prinosu, uzimajući u obzir predkulturu. Plodnost zemljišta se određuje na osnovu agrohemijske analize uzoraka zemljišta.
Da bi se osigurali dobri prinosi pšenice i osigurala dalja plodnost, potrebna je uravnotežena upotreba djubriva. Za ostvarenje navedenog u ishrani pšenice treba primeniti 100 – 200 kg/ha azota (N), 50 – 130 kg/ha fosfora (P2O5) i 40 – 100 kg/ha kalijuma (K2O).
Azot je hranjivo čija količina određuje rod. Premalo azota uslovljava prevremeno sušenje lišća i sazrevanje, a time i nizak rod zrna. Previše azota pak produžuje vegetaciju te slabi otpornost na poleganje, mraz i bolesti, što opet rezultira smanjenjem roda. Fosfor je hranjivo koje utiče na razvoj korenovog sistema, ubrzava razvoj, cvetanje i oplodnju. Dovoljne količine fosfora i azota pospešuju oplodnju, pa klasovi budu puniji i zrno teže. Kalijum je najvažniji za kvalitet. Učestvuju u regulisanju primanja i otpuštanja vode tako da povoljno deluje na nedostatak kao i na suvišak vlage. Njegova važna uloga je i u povećanju otpornosti biljaka na mraz, poleganje i sušu.
Biljka pšenice u pojedinim fazama svoga razvoja ima različite potrebe za pojedinim hranjivima. Da bi se ishrana mogla pravilno primeniti, potrebno je poznavati potrebe pšenice. U početku se ozima pšenica sporo razvija i apsorbira male količine osnovnih hranjiva, a od posebnog joj je značaja u početku razvoja ishrana azotom i fosforom. Budući da su fosfor i kalijum u zemljištu slabo pokretni te se neznatno premeštaju u dubinu, potrebno ih je obradom rasporediti do dubine u kojoj se razvija glavni deo korena. Ukoliko se samo plitko unesu u zemljište, koren pšenice ostaje na površini što je negativno jer dolazi do poleganja i smanjenja sposobnosti koriščenja vode iz dubljih slojeva.
Ako raspolažemo rezultatima analize zemljišta i poštujući principe djubrenja možemo izračunati potrebnu količinu djubriva i hraniva koja treba nadoknaditi zemljištu, zbog odnošenja prinosom.
Primer obračuna hraniva u Pčinjsko okrugu: Sadržaj lakopristupačnog fosfora u zemljištu iznosi 10-15 mg, a kalijuma 15-20 mg, sadržaj ukupnog azota iznosi od 0,12-0,17%.
Izračunati potrebnu količinu azota, fosfora i kalijuma za planirani prinos od 6 t/ha pšenice, ako se slama sitni i zaorava. Sa prinosom od 6 t zrna iz zemljišta će biti odneto:
azota 6 x 26 = 156 kg – 46 kg (30% se vraća se slamom) = 110 kg
fosfora 6 x 12 = 72 kg – 18 kg ( 25% se vraća slamom) = 54 kg
kalijuma 6 x 20 = 120 kg – 84 kg ( 70% se vraća slamom) = 36 kg
Pošto je zemljište srednje obezbedjeno fosforom potrebno je uneti 10 -30% više fosfora od planiranog odnošenja, 54 kg x 1,1 (1,3) odnosno 60-70 kg P2O5. Sadržaj kalijuma u zemljištu je optimalan pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog odnošenja, 36 x 0,5 (0,6) odnosno 18-20,2 kg K2O. Pod osnovnu obradu u zonu razvoja korena biljke potrebno je uneti celokupnu količinu fosfora i kalijuma zbog njihove slabe pokretljivosti u zemljištu ( oko 5 cm od granule djubriva). Pod osnovnu obradu se unosi i 1/3 potrebne količine azota, odnosno oko 35-45 kg. Ostatak azota se unosi prihranom na osnovu N-min analize. U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u zemljištu (20-30 ppm ili ≈12-20 kg N-NO3/ha u sloju 0-20 cm). Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu, podložan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali, mora biti uskladjeno s uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama. Iz navedenih razloga, ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha, potrebno je prihranu uraditi u dva navrata. Ukoliko se za prvu prihranu primenjuje urea, potrebno je prihranu obaviti krajem januara a najkasnije do polovine februara, jer je potrebno 20-30 dana da se urea transformiše do nitratnog oblika. Visoka koncentracija nitrata u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje.
Izvor:PSSS-Vranje
dipl.ing Nada Lazović-Djoković

[Autor]

Članci