Osnovni principi:
– najrodnija su zimska okca na jednogodišnjem lastaru su ona koja se nalaze na lastarima koji su izbili iz pravih – zimskih okaca na prošlogodišnjem kondiru ili luku (tj. iz dvogodišnjeg drveta). Zeleni lastari izbili iz takvih okaca su po pravilu najrodniji.
– što se više zimskih okaca ostavlja rezidbom to će prinos biti veći. Voditi računa o opterećenosti čokota sa okcima (tj. rodom) i radi toga treba poznavati rodnost okaca svake sorte.
– rezidbom treba sprečiti preterano izduživanje krakova čokota, deformaciju čokota itd.
– stvaranje što manjeg broja i što manjih rana pri rezidbi. Velike rane iznuravaju lozu i služe kao ulaz za štetnu mikrofloru.
– rez treba biti potpuno gladak a tkiva neoštećena.
– pri rezidbi lastara odsecanje vršiti na 1-2 cm iznad najvišeg okca i to koso sa suprotne strane (time suzenjem neće doći do preteranog vlaženja okaca usled čega bi mogla da istrule ili stradaju od poznih prolećnih mrazeva).
– izbegavati da rane koje se prave budu blizu jedna drugoj (narušava se kretanje sokova, može doći do propradanja tkiva).
Rezidba jednogodišnjih zrelih lastara u zavisnosti od broja ostavljeni okaca može biti:
– kratki kondir (1-3 okaca)
– dugi kondir (4-5 okaca)
– kratki luk (6-8 okaca)
– srednje dugi luk (9-12 okaca)
– dugi luk (više od 12 okaca)
U zavisnosti od toga koji se rodni elementi ostavljaju na čokotu, rezidba može biti:
– kratka (ostavljaju se samo kratki i dugi kondiri). Ova rezidba izvodi se samo kod sorata kod kojih su i najniža okca rodna, kao na pr. Prokupac, Plovdina i dr.
– mešovita (ostavljaju se i kondiri i lukovi, gde kondiri služe za zamenu a lukovi za donošenje roda)
– duga (ostavljaju se samo lukovi)
Određivanje broja okaca po čokotu koja će se ostaviti rezidbom vrši se uz pomoć formule:
N = Pg / (Kr ∙ Mg) + O%
gde je:
N je broj okaca koja rezidbom treba ostaviti po čokotu
Pg je planirani prinos po čokotu (u g)
Kr je koeficijent rodnosti okaca za sortu
Mg je prosečna masa grozda (u g)
O% je koeficijent korekcije (koji obuhvata % nekrenulih okaca tj. izmrzlih okaca, mehanički oštećenih i sl.). Obično u našim umereno-kontinentalnim uslovima ovaj koeficijenat korekcije varira 10-30% od obračunatog broja okaca kod stonih i 10-20% kod vinskih sorata.
Dejan Stefanović
PSSS Negotin
Stefanović Dejan
Stefanović Dejan