Obrada zemljišta za setvu strnih zita u praksi se uglavnom odvija u dve faze.
Prva faza se sprovodi kao osnovna obrada a druga je dopunska ili predsetvena priprema zemljišta.
Cilj osnovne obrade jeste stvoranje povoljnih zemljisnih uslova u podledu strukture a zatim i uslove za konzervaciju vlage kako bi usev brzo i ujednačeno nikao.
U zavisnosti od samog tipa zemljista, preduseva, kolicine zetvenih ostataka, stanja vlage prilikom osnovne obrade, osnovna obrada se izvodi na vise nacina. Najčešće se ona obavlja teškim tanjiračama mada je jako yastupljeno i klasicno oranje , posebno na tezim zemljistima.
Dubina obrade na „normalnim“ zemljištima ne mora biti veća od 25 cm, dok na težim zemljištima obrada bi mogla biti i dublja, od 30-35 cm. Ako je za predhodni usev obrada bila kvalitetna i duboka, onda dubina obrade za strna zita može biti manja (15-25 cm).
Zemljiste nakon osnovne obrade, tokom zime biva izlozeno svim spoljnim faktorima, padavinama i mrazu, cime se stvaraju uslovi za bolju i kvalitetniju predsetvenu obaradu.
Prilikom osnovne obrade zemljista, treba obaviti i osnovno djubrenje. Kolicina unetog djubriva zavisi od same obezbedjenosti zemljista u makroelementima. Kod đubrenja pšenice treba primeniti 140 – 200 kg/ha azota, 70 – 130 kg/ha fosfora i 80 – 140 kg/ha kalijuma. Ovim količinama hraniva osigurava se dobar prinos pšenice, a zemljište se ne osiromašuje već se osigurava njegova dalja plodnost. U osnovnoj obradi u zavisnosti od strukture zemljista , obicno se unosi 2/3 potrebnih kolicina hraniva, izborom adekvatne formulacije djubriva.
Prilikom odredjivanja vremena setve treba znati da je kalendarski optimum samo okvir i realno određuje prema agroekološkim prilikama pojedinog područja i biološkim svojstvima sorti. Vremenom setve reguliše se razvoj biljke do zime. Optimalni rok za setvu pšenice je mesec oktobar.
Suzana Neskovic
Nešković Suzana
Nešković Suzana