[Stefanović VladicaUčesnik]

OSNOVNA OBRADA

Različite tipove zemljišta možemo obraditi:
1. Oruđa/mašine za obradu zemljišta prevrtanjem (Conventional tillage), pri čemu se osnovna obrada obavlja konvencionalnim oruđima – plugovima).
2. Oruđa/mašine za obradu bez prevrtanja (redukovana obrada – Reduced tillage ili konzervacijska obrada – Conservation tillage), koja se obavlja primenom različitih oruđa sa razrivačkim radnim organima u osnovnoj obradi)
3. Bez obrade – No-till, odnosno direktna setva – Direct seed
Osnovna obrada ima velikog značaja naročito u ratarskoj proizvodnji i to u proizvodnji jarih useva, koji na dubinu i kvalitet osnovne obrade pozitivno reaguju, povećanjem prinosa (šećerna repa, kukuruz). Zato date biljne vrste dolaze na prvo i/ili drugo mesto u plodoredu (posle ornice). Jedan od ciljeva obrade je stvaranje rastresitog, biološki zrelog, što je moguće dubljeg sloja, kako bi se koren gajenih biljaka što ravnomernije razvijao po širini i dubini zemljišnog profila. Pravilan vodno-vazdušni režim utiče na dobru mikrobiološku aktivnost, stvara se povoljna struktura, a sve to utiče na biološku zrelost zemljišta. Ovom merom takođe se uništavaju korovske biljke (u fazi ponika), prouzrokovači bolesti, a takođe i štetočine. Obrada ima ulogu da se organska i mineralna đubriva unesu što dublje u oranični sloj, kako bi hranjivi elementi bili pristupačni biljci u toku leta, kada je površinski sloj suv i nema ulogu u ishrani biljaka. Žetvene ostatke treba zaorati u zemljište, kako bi oni uticali na stvaranje humusa i strukture zemljišta. Zaoravanjem žetvenih ostataka povećava se kapacitet zemljišta za vodu.Voda iz padavina treba da se akumulira u dublje slojeve gde isparavanje neće imati uticaja. Ovaj efekat se upravo postiže zaoravanjem žetvenih ostataka, a ne ostavljanjem istih na površini zemljišta. Obrada ima i svoje nedostatke, kao što su veliki utrošak vremena i energije. Za ovu agrotehničku meru troši se velika količina goriva, međutim, efekat produženog dejstva duboke obrade ispoljava se i kod narednih useva. Jesenje oranje, posle kasnih preduseva (kukuruz,šećerna repa) najčešće se izvodi u XI mesecu. Zimsko oranje je nešto pliće i toleriše se i nešto lošiji kvalitet.
Svako zimsko oranje bolje je od prolećnog. Prolećno oranje treba izbegavati, jedino je opravdano na plavljenim i nagnutim terenima, zbog erozije.
U praksi se uglavnom ore na dva načina, na razor i slog.
Vreme izvođenja osnovne obrade ima veliki značaj u proizvodnji svih jarih useva. Osnovna obrada koja se radi u oktobru je značajno bolja od osnovne obrade koja se radi u avgustu ili kasnije.
Radi dalje redukcije obradu na punu dubinu treba izvesti na 30-35 cm, uz obavezno podrivanje.
Optimalni momenat za obradu za jare useve je pri umerenom sadržaju vlage, kada je vučni otpor zemljišta najmanji i kada se postiže najbolji kvalitet rada. Ovo stanje vlažnosti na srednje teška zemljišta je od 40-65% od poljskog vodnog kapaciteta. Na teškim zemljištima ovaj interval je znatno uži i zato se ona nazivaju „minutna zemljišta“. Na lakim zemljištima ovaj interval je od 20-70 % od poljskog vodnog kapaciteta. U jesenjem oranju se može tolerisati sjajna plastica, dok se u proleće zemljište ore pri optimalnoj vlažnosti. Duboko oranje za kukuruz, suncokret i soju posle ranih preduseva, na težim zemljištima treba započeti krajem IX meseca, a na ostalim tipovima do kraja X meseca, a posle kasnih preduseva odmah nakon njihovog ubiranja. Ako iz bilo kojih razloga izostane jesenje oranje, u proleće treba orati pliće na dubinu od 15-20 cm, ili obraditi zemljište bez prevrtanja plastice. Nakon obrade treba u što kraćem vremenskom roku izvršiti zatvaranje brazde, pri optimalnoj vlažnosti zemljišta. Kod suviše rane obrade (avgust mesec i početak septembra), ne sme se izvršiti zatvaranje brazde jer će se njiva u toku jeseni zakoroviti. Otvorena brazda ima za posledicu gubitak vlage i iz dubljih slojeva zemljišta, što će nepovoljno uticati na prinos naredne godine.

[Autor]

Članci