[Janković ZoranUčesnik]

Proizvodnja pod otvorenim nebom prožeta je brojnim rizicima, koji mogu uticati na prinos i kvalitet plodova. Promenom klime u vidu globalnog zagrevanja, koju odlikuju vremenski ekstremi, poput veoma niskih zimskih temperatura, poznih mrazeva, dugotrajnih suša praćenim tropskim temperaturama, bujične poplave i druge pojave čine poljoprivrednu proizvodnju dodatno rizičnom. Pored toga što su u savremenom voćarstvu dostupna tehnološka rešenja koja smanjuju rizik proizvodnje od elementarnih nepogoda, velika većina proizvodnih zasada nije pod potpunom zaštitom.
Protivgradna mreža je najbolja zaštita od grada, kao i od ožegotina na plodovima. Sistemi navodnjavanja sa antifrost sistemom štite zasade voća kako od prolećnih mrazeva, tako i od velikih suša. U svrhu zaštite od izmrzavanja postoje mašine koje grejanjem vazduha toplotom ili dimljenjem sprečavaju ili u znatnoj meri ublažavaju štetu.
Procentualno mali broj voćara je u mogućnosti da na efikasan način zaštiti svoje zasade. Visoka ulaganja u ove sisteme, kao i nemogućnost da se za pojedine voćne vrste i sisteme gajenja primene, čine proizvodnju voća visokorizičnom.
Proces proizvodnje voćaka iziskuje velika finansijska ulaganja. Osiguranje plodova najsigurniji je način da se zaštiti investicija i omogući kontinuitet voćarske proizvodnje. U cilju promovisanja i omasovljenja osiguranja u poljoprivredi jedinice lokalne samouprave, u većem ili manjem procentu, subvencionišu premije osiguranja.
Osiguranje može biti osnovno, što podrazumeva pokrivanje šteta od grada, požara i udara groma, i dopunsko koje pokriva štete od prolećnog, jesenjeg i zimskog izmrzavanja, poplave i oluje. Plodovi se mogu osigurati na izgubljeni prinos, pri čemu se osigurava onaj deo plodova koji je pretrpeo totalna oštećenja i ne može se realizovti na tržištu, kao i na kvalitet koji pokriva oštećenja koja umanjuju klasu, odnosno tržišnu vrednost plodova. Poslednjih godina mogu se osigurati i plodovi namenjeni izvozu, koji pokrivaju štetu prinosa i kvaliteta unapred dogovorenog plasmana.
Proizvodnja se osigurava na vrednost koju odredi osiguranik, a na osnovu stvarne vrednosti očekivanog prinosa, koju određuju vrednost očekivanog prinosa u kg/ha i tržišna cena na veliko, koja se formira u vreme berbe. Ugovorene vrednosti prinosa i cena mogu se usklađivati sa njihovim stvarnim vrednostima tokom trajanja osiguranja.
Osnovno osiguranje na prinos je najjeftinije, zbog čega se ugovara u najvećoj meri, ali se pokazalo loše, pogotovo pri oštećenjima od grada, zato što plodovi koji su oštećenjem izgubili na vrednosti ne potpadaju pod osiguranje. U takvim slučajevima jedva se pokriva i cena samog osiguranja, što dovodi do nezadovoljstva proizvođača i odustajanja od osiguravanja umesto podizanjem kriterijuma za osiguranje.
Da bi šteta prouzrokovana gradom bila adekvatno pokrivena, potrebno je osigurati plodove na realan prinos i kvalitet.
Od osiguranja ne treba očekivati da povrati potencijalni prihod, već da obezbedi nesmetano finansiranje tekuće i pokretanje naredne proizvodne godine, odnosno kontinuitet proizvodnje.
Preporuka svim proizvođačima voća je da osiguravaju svoju proizvodnju, jer je to najjeftiniji način zaštite, a plaćanje se vrši tek po obavljenoj berbi.

Attachments:

• 
• 
• 

[Autor]

Članci