- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 5 godine ranije by Jocić Dejan.
-
AutorČlanci
-
17.12.2019 u 16:11 #515969Jocić DejanUčesnik
ОСЕТЉИВОСТ ПУПОЉАКА НА МРАЗЕВЕ
Високе температуре током јесени (октобар и новембар) могу утицати на бубрење пупољака тако да они постају осетљивији на мраз него у годинама када је процес каљења пупољака у јесен текао нормално. Степен измрзавања родних органа воћака током зиме услед неблаговременог уласка у зимско мировање виши је у пределима са јаким и хладним ветровима (север Војводине, Посавина, источна Србија), код врста попут кајсије и брескве али и појединих сорти крушке. За отпорност на измрзавање од пресудног су утицаја рани завршетак вегетације, повољни услови каљења (са постепеним снижавањем температуре) и стабилност и трајање зимског мировања.
У почетном мировању долази до трансформације и преласка органских материја из листова у гране, дебло и корен, а потом до опадања лишћа које се у нашим климатским условима дешава у условима кратког дана када су средње дневне температуре ниже од 15 степени. У таквим условима долази до међудејства биљних хормона у смислу пораста нивоа ендогених инхибитора (са престанком пораста биљних органа) и смањење нивоа стимулатора раста (са старењем листова).
При крају фазе каљења (на температурама од 0 до -6 степени) скроб се претвара у шећере и при том процесу повећава се отпорност ћелија према ниским темперетурама.
Низ околности може знатно смањити природну отпорност ткива према мразу:
-недовољне количине органских резерви као последица изнурености воћака родом
-нездрвењавање ткива (због дуже вегетације, засењености грана у круни, недовољне количине органских материја)
-неповољни услови каљења крајем вегетације (нагло наступање хладноће после релативно топлог времена)
-јака суша (резервне органске материје се више троше при појачаном интензитету дисања).
Осим наведених и низ других појава може довести до умањења отпорности воћака на мраз.
Код родних пупољака развој главних елемената цвета тече током лета и то је спор али сталан процес са мало видљивим порастом. Код појединих воћних врста (кајсија) развој мушког спорогеног ткива одвија се кроз три фазе током зиме:
-прва до средине јануара
-друга (митотичка деоба и развој материнских ћелија полена) означава завршетак дубоког зимског мировања-најчешће средином јануара и у том моменту је и највећа отпорност цветних пупољака према мразевима
-трећа(формирање материнских ћелија полена које редукционом деобом дају микроспоре) везана је за еколошко зимско мировање када је отпорност на мразева најмања(траје до почетка марта). -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.