[Vlajkovac JorgovankaUčesnik]

Organska proizvodnja u ratarstvu

Osnova organske proizvodnje ratarskih kultura jesu dobro ukomponovane agrotehničke mere, prilagođene standardima organske poljoprivrede. Prilagođenost, pre svega podrazumeva nekorišćenje herbicida i mineralnih đubriva, upotrebu organskih đubriva, integralnih mera zaštite, primenu redukovane obrade, plodoreda i specifičnih sistema gajenja, čime se omogućava regeneracija zemljišne plodnosti i stvara mogućnost lakše realizacije proizvodnje.
Osnovu organske poljoprivrede, u odnosu na konvencionalnu čini povećanje raznovrsnosti, a najvažnije metode kojima se to postiže jesu plodored i gajenje združenih useva.
Plodored je poseban sistem biljne proizvodnje koji se smatra temeljom organske proizvodnje. Prema mnogim istraživanjima u svetu došlo se do zaključka da se pravilnim plodoredom može rešiti oko 70% problema sa bolestima i štetočinama u ratarstvu.
Plodored je sistem prostorne i vremenske smene useva, što omogućava raznolikost vrsta u proizvodnji, a uloga mu je višestuka:
 održava i poboljšava plodnost i strukturu zemljišta,
 podstiče pokretanja hraniva iz nižih slojeva,
 reguliše bolesti, štetočine i korove,
 dovodi do smanjenja gubitka hraniva ispiranjem,
 sprečava pojavu erozije,
 podstiče mikrobiloške procese u zemljištu.
Prisustvo više biljnih vrsta doprinosi boljem iskorišćavanju vode, hraniva, svetlosti i dr., a gajenjem iste kulture na istoj parceli više godina uzastopno, dovodi do premorenosti zemljišta, a posledica toga je opadanje prinosa, širenje bolesti, korova i štetočina. Naročito je opasno ponovljeno gajenje useva koji previše iscrpljuju zemljište, odnosno troše velike količine hranljivih materija a uz to i kvare njegovu strukturu. Jedna od takvih vrsta je kukuruz, iako je on tolerantan na ponovljeno gajenje. Od tolerantnih ratarskih vrsta pomenućemo soju, raž, biljke za zelenišno đubrenje i krompir. Vrste koje uopšte ne podnose monokulturu su suncokret, crvena detelina, šećerna i stočna repa, ovas, pšenica, jari ječam i dr.
Plodored je najlakše organizovati na mešovitim gazdinstvima koja se bave i biljnom i stočarskom proizvodnjom. Na specijalizovanim gazdinstvima to je dosta teško. Takođe je teško organizovati plodored na gazdinstvima čije su parcele nejednake i dosta udaljene jedna od druge. Na takvim gazdinstvima jedno plodoredno polje bi sačinjavalo više manjih parcela, a veće parcele bi trebalo podeliti na nekoliko delova. Idealno bi bilo ako se svo obradivo zemljište može podeliti na parcele jednake površine, tako da je broj parcela jednak broju godina rotacije.

Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.
PSSS Požarevac

[Autor]

Članci