[Ilić DanijelaUčesnik]

<p style=”text-align: center;”>Органска производња ратарских биљака</p>
Под појмом органска пољопривреда најчешће се подразумева начин гајења биљака, при којем се не користе синтетичка минерална ђубрива и пестициди. Међтим, она је и много више од тога; то је систем еколошког управљања биљном производњом који чува и унапређује биодиверзизетет, природно кружење материја и биолошку активност земљишта. Пошто се синтетички пестициди и минерална ђубрива изостављају из употребе у органској производњи, од примарне важности је дугорочно одржавање плодности земљиштa, применом, пре свега, интегралних и превентивних мера (плодореда, коришћења међуусева, покровних усева, органских ђубрива и сл.) Увођењем органских газдинстава (фарми)- доприноси се очувању природе и унапређењу заштите животне средине.

Конвенционални системи ратарења одликују се применом интензивних агротехничких мера, које могу да утичу на деградацију земљишта, смањењу садржаја хумуса у њему и дуготрајно осиромашење у производном, економском и еколошком смислу. Системи који теже ка одрживој пољопривреди ради рационалнијег приступа природним ресурсима ослањају се на редуковане системе обраде земљишта, претежно конзервацијског карактера; на интегралном приступу ђубрењу и исхрани биљака; те интегралном приступу у заштити биља и давању много већег значаја плодореду и његовој фитосанитарној улози. Измењени систем ђубрења, уз одржавање нивоа органске материје; промена формулација минералних ђубрива и њихово локализовано и благовремено уношење, заштита биља уз значајно смањену или потпуно искључену употребу пестицида и примена интегралних мера борбе и билошких препарата- само су неке од мера спецефичних у ратарењу. У органској производњи као делу одрживог развоја нема примене синтетичких минералних ђубрива и пестицида за системе одрживог ратарења. Посебно значајна је повећана улога плодореда; већа пажња се посвећује и учешћу травно-легуминозних смеша; здруживању усева, гајењу међусезонских и покровних усева, као и избору отпорнијих сората и хибрида, адаптираних на услове нижих, рационалнијих улагања. За ђубрење се користе искључиво органска ђубрива: стајњак, различите врсте компоста, зеленишно ђубриво, биолошки азот пореклом из симбиозне и несимбиозне азотофиксације, али и природна минерална ђубрива. Од мера неге спроводе се механичке (окопавање, култивирање, дрљање) и биолошке, нарочито у заштити од корова, болести и штеточина.

Органска производња ставља у први план здравље људи и заштиту природе, укључујући и земљиште, па самим тим подразумева већи ниво познавања биологије и захтева сваке гајене врсте.
<p style=”text-align: right;”>Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде</p>

[Autor]

Članci