[Đorđević GoranUčesnik]

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА ВОЋА
Последњих година све већа је потражња за органским производима.
Основни принципи органске пољопривреде:
• Органска производња се заснива на природним процесима и употреби органских и природних минералних материја
• Не могу се користити материје хемијско-синтетичког порекла, осим у случајевима утврђених законом о органској производњи и органским производима
• Не могу се користити генетички модификовани организми нити њихови деривати
Циљеви органске производње:
• Добијање производа са потврђеном процедуром производње
• Унапређење здравља и продуктивности узајамно зависних заједница живота земљишта, биљака, животиња и људи
• Заштита природних ресурса од загађења
• Дугорочно повећавање и одржавање плодности земљишта
• Очување биодиверзитета (природне разноврсности).
Органска производња континенталног воћа у свету одвија се на преко 250.000 ха
Земље највећи произвођачи органског воћа су: Италија, Турска, САД, Француска, Шпанија, Пољска и Немачка. Преко 50% органски произведене јабуке потиче из Италије, а промет органског воћа у неким земљама достиже 4 до 5% укупног промета воћа .Програм органске производње је веома близак традиционалном начину производње по инпутима, али постоје и значајне разлике пре свега у систему контроле процеса. Само производ контролисан и сертификован од стране овлашћене контролне организације може се ставити у промет са ознаком »органски производ« .
Предуслови за заснивање производње:
• Околина засада
• Организација и технологија гајења у засаду
• Фактори техничке и маркетиншке подршке (складиштење, хладњача, транспорт, продаја)
• Техничка и стручна подршка: радна снага, опрема и механизација, стручна-саветодавна служба
Сви наведени елементи су неопходни за успешно гајење воћа методама органске производње .
ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У СРБИЈИ
Србија има око 600.000 хектара који се брзо могу прилагодити за органску пољопривредну производњу, а сада имамо само 0,5 одсто површина под органским засадом, а то је око 15.000 хектара. Србија, за разлику од држава у окружењу, има много земљишта које није контаминирано и може се за кратко време превести за органску производњу. Органска производња хране спроводи се у 120 земаља, на 31 милион хектара.
Пре доношења одлуке о органској пољопривреди предстоји:
• Информација о методама органске производње (Закон и правилник)
• Учење, знање и вештине
• Посета органским произвођачима
• Обезбеђење пратећих објеката, механизације, наводњавања и др.
• Пријава сертификацијоној организацији под условом да је регистровано пољопривредно газдинство која ће извршити одговарајућу контролу парцела и газдинства и ако су испуњени сви услови, газдинство улази у период конверзије.
• Тако започиње органска пољопривреда која захтева стално присуство човека, његово деловање у правцу превентиве и предострожности, уз стално повећање знања и вештина уз високе норме етике – биоетика без којих нема успешне органске пољопривреде.

Мане оваквих система:
• Нижи приноси који се остварују (9-36%),
• Велико улагање живог рада,
• Већи производни и тржишни ризици.
Savetodavac Goran Đorđević

[Autor]

Članci