[Konstantinović NemanjaUčesnik]

Pod pojmom organska poljoprivreda najčešće se podrazumeva način gajenja biljaka, pri kojem se ne koriste sintetička mineralna đubriva i pesticidi.Međutim, ona je i mnogo više od toga; to je sistem ekološkog upravljanja biljnom proizvodnjom koji čuva i unapređuje biodiverzitet, prirodno kruženje materija i biološku aktivnost zemljišta.Zasnovana je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa gazdinstva.Pošto se sintetički pesticidi i mineralna đubriva izostavljaju iz upotrebe u organskoj proizvodnji, od primarne važnosti je dugoročno održavanje plodnosti zemljišta, primenom pre svega, inegralnih i preventivnih mera (plodoreda, korišćenja međuuseva, pokrovnih useva, organskih đubriva).Uvođenjem organskih gazdinstva (farmi) – doprinosi se očuvanju prirode i unapređenju zaštite životne sredine.

Konvencionalni sistemi ratarenja odlikuju se uglavnom primenom intenzivnih agrotehničkih mera, koje mogu da utiču na degradaciju zemljišta, smanjenje sadržaja humusa u njemu i dugotrajno osiromašenje u proizvodnom, ekonomskom i ekološkom smislu.Takve mere su duboka obrada zemljišta, veliki broj prohoda teške mehanizacije, masovna upotreba mineralnih đubriva i nekontrolisana uporeba pesticida, marginalizovana uloga plodoreda, odnosno uska specijalizacija proizvodnje sa doninacijom monokulture i slično.Nasuprot tome, sistemi koji teže ka održivoj poljoprivredi radi racionalnijeg pristupa prirodnim resursima oslanjaju se na redukovane sisteme obrade zemljišta, pretežno konverzacijskog karaktera.Izmenjeni sistemi đubrenja, uz održavanje nivoa organske materije (zadržavanjem žetvenih ostataka, đubrenjem organskim i mikrobiološkim đubrivima); promena formulacija mineralnih đubrivai njihovo lokalizovano i blagovremeno unošenje, zaštita bilja uz značajno smanjenu ili potpuno isključenu upotrebu pesticida i primena integralnih mera borbe i bioloških preparata – samo uz neke od mera sprecifičnih u ratarenju.Naročito zmačajno je povećana uloga plodoreda; veća pažnja se posvećuje i učešću travno leguminoznih smeša; združivanju useva; gajenju međusezonskih i pokrovnih useva, kao i izboru otpornijih sorata i hibrida, adaptiranih na uslove nižih, racionalnijih ulaganja.Za đubrenje se koriste gotovo isključivo organska đubriva: stajnjak, različite vrste komposta, zelenišno đubrivo, biološki azot poreklom iz simbiozne i nesimbiozne azotofiksacije, ali i prirodna mineralna đubriva.Od mera nege sprovode se mehaničke (okopavanje, kultiviranje, drljanje) i biološke, naročito u zaštiti od korova, bolesti i štetočina.

Organska proizvodnja stavlja u prvi plan zdravlje ljudi i zaštitu prirode, uključujući i zemljište, pa samim tim podrazumeva veći nivo poznavanja biologije i zahteva svake gajene vrste.Osnovne smernice u gajenju biljnih vrsta u organskoj poljoprivredi već svima su poznate.One, takođe, počivaju na biljci kao objektu, o delu skladne celine u kojoj se organska proizvodnja odvija.Zbog toga se posebno brine o smenjivanju kultura, stanju zemljišta posle žetve, tretmanu žetvenih ostataka, mogućnostima za prenošenje bolesti.Organska proizvodnja je konsekventna u primeni metoda gajenja i kontrolisana je u svim segmentima.Zbog svega toga je veza sa strukom i naukom još potrebnija.

[Autor]

Članci