[Gavrilović VladicaUčesnik]

Đubriva su materije koje se dobijaju prirodnim ili veštačkim putem,koja sadrže određene biogene materije (koji su neophodni za razvoj biljaka) u obliku koji je biljkama lako pristupačan za ishranu.Đubriva su napravila revoluciju u proizvodnji hrane na taj način što je njihovom upotrebom prinos proizvodene hrane povećan za 60 %.
Postoji nekoliko podela đubriva,pomenućemo samo onu po kojoj se dele na organska i mineralna.
Organska đubriva

U organska đubriva možemo svrstati sledeća đubriva:
1. stajnjak
2. tečni stajnjak
3. osoka
4. treset
5. organsko-mineralna đubriva
6. kompost
7. gradski mulj
8. zelenišno đubrivo
9. mikrobiološko đubrivo

Stajnjak

Stajnjak predstavlja đubrivo koje nastaje mešanjem čvrstih i tečnih ekstremenata domaćih životinja i prostirke.To je najstarije đubrivo.
Prostirka koja se koristi za proizvodnju stajnjaka mora da ispuni sledeće uslove:da je jeftina i da se može lako nabaviti,da ima veliku apsorpcionu moć za tečnost,da je sterilna,da se ne pretvara lako u prašinu,poželjno je da ima mogućnost fiksacije amonijaka i K i da sadrži što više hranljivih materija.Između ostalog prostirka sadrži i organske i mineralne materije: celulozu,pentozane,lignine i dr.,koji svaki ponaosob utiču na kvalitet proizvedenog stajnjaka. Sadržaj osnovnih makroelemenata u prostirci je sledeći : N 0,2-2%, P 0,1-0,3% i K 0,5-1%.
Količina prostirke koja je potrebna za normalnu proizvodnju stajnjaka zavisi od hrane, godišnjeg doba i same životinje.Kada se slama koristi kao prostirka upotrebićemo zavisno od navedenih faktora 2-15 kg za dan,što daje količinu od 35-70 kg stajnjaka na dan.
Količinu prostirke koju će mo koristiti za proizvodnju stajnjaka treba pažljivo dozirati jer ukoliko se upotrebi veća količina slame od potrebne treba znati da ona sadrži i veći sadržaj mikroorganizama koji troše azot,pa se na taj način smanjuje sadržaj N u stajnjaku i biljke ga nemaju dovoljno.Kao prostirka se pored slame mogu koristiti i treset,šumsko lišće,piljevina i druge slične materije.
Čvrsti i tečni ekstrementi u stajnjaku potiču od raznih životinja,pa su samim tim i njihove količine različite.Njihov sastav zavisi od vrste stoke i vrste hrane kojom se stoka hrani.
– goveda- daju vodnjikave čvrste ekstremente koji se lagano razlažu i daju hladno đubrivo.U proseku dnevno daju oko 25 kg izmeta po grlu,što čini proizvodnju od 10 t/grlu godišnje.
– ovce- daju dnevno 2-3 kg izmeta po grlu,koji je manje voden od npr.konjskog.Ovce i konji daju ekstremente koji imaju veći sadržaj suve materije a manji sadržaj vode te prave topla đubriva.
– svinje- daju vrlo vodene izmete alkalne reakcije,dnevna proizvodnja im je 1-2 kg/grlu i daju hladna đubriva
– kokoške- daju izmet koji ima izbalansiran odnos vode i suve materije,njihova godišnja proizvodnja je oko 90 kg/jedinki
Uticaj hrane kojom hranimo životinje na kvalitet proizvedenog stajnjaka ogleda se u sledećem.Kao prvo životinje mnogo bolje iskorišćavaju koncetrovanu hranu nego onu sa manjim sadržajem belančevina.Kao drugo ako povećamo sadržaj belančevina u ishrani stoke, samim tim se u proizvedenom stajnjaku stvara lignino-proteinski kompleks sličan onom u humusu.Treba napomenuti da N i K ima više u tečnim ekstrementima,a P u čvrstim ekstrementima životinja.Prilikom proizvodnje stajnjaka treba težiti tome da odnos izmeta i prostirke bude 2:1.

Sadržaj hranljivih elemenata u stajnjaku
– N 0,5%
– P 0,25%
– K 0,6%
Stajnjak je niskokoncentrovano NPK đubrivo koje sadrži i mikroelemente i hormone.Stajnjak je podležan promenama i gubicima hranljivih elemenata.Ti gubici uglavnom nastaju ispiranjem vodom i isparavanjem.

Objekti za proizvodnju stajnjaka ( đubrišta)

Moraju da zadovolje sledeće osobine:
– da imaju nepropusni sloj
– da se ne nalaze u uvali,kako do njih ne bi dopirala voda
– da iz njih ne otiče voda
– da su zaklonjeni od vetra i sunca
Nihova veličina zavisi od vrste i broja stoke.

Načini čuvanja stajnjaka

1. primitivan način- đubrivo se iznosi i odlaže pred staju na zemlju,što dovodi do gubitaka i do 70 %
2. staje sa dubokim dnom- ove staje imaju dno koje je dublje od običnih staja ( 1-1,5m). Na dno ovih staja se stavlja sitno iseckana prostirka,a iznad se stavljaju izlučevine. Sabijanje se vrši svaki dan,staja se ne čisti svaki dan,mali su gubici,dobar je kvalitet đubriva ali je u suštini loša higijena.
3. hladan način čuvanja- osnova ovog načina čuvanja je svakodnevno iznošenje prostirke i izmeta iz staja i njihovo ređanje na velike gomile visine do 1,5m.Ovde fermentacija u anaerobnim uslovima traje 3-4 meseci leti i 5-6 meseci zimi.Zbog anaerobnih uslova nema gubitka amonijaka isparavanjem
4. topli ( Krajncov) način čuvanja- primenjuje se u severnim zemljama.Kod ovog načina čuvanja stajnjak se iznosi svaki dan iz staje i rastresa te se tako izlaže aerobnim uslovima.Posle 7 dana se sve to sabije pa se stvaraju anaerobni uslovi.Preko ove gomile se stavlja sloj svežeg stajnjaka
Za naše uslove je najbolji hladan način čuvanja stajnjaka jer je takav stajnjak najbogatiji sa N što naročito ima uticaja u prvoj godini iskorišćavanja stajnjaka.

Vrste stajnjaka

1. sveži stajnjak- u njemu je prostirka još nerazložena i ona se ne razlikuje od one pre prostiranja
2. poluzgoreli stajnjak- kod ovog stajnjaka procesi razlaganja još traju,prostirka se razlikuje od ekstremenata,kida se.Sačuvano je 80% organske materije,dok se 20% izgubilo
3. zgoreli stajnjak- prostirka se ne razlikuje od mase đubriva koja je crne boje.Težina se smanjila za 50%.
4. pregoreli stajnjak- masa je slična humusu i čini samo 25% od početne vrednosti.

Vreme upotrebe stajnjaka

Stajnjak se unosi u zemljište pre njegove obrade,najčešće u jesen mada može i u proleće. Stajnjak je najbolje rasturiti po prohladnom vremenu bez vetra kako bi se smanjili gubici hranljive materije.Odmah po rasturanju stajnjak treba zaorati.Količina stajnjaka za đubrenje zavisi od vrste zemljišta i kulture.Stajnjak je na težim zemljištima najbolje zaorati na dubinu od 10-15 cm,dok na lakšim ta dubina treba da je 25 cm.Preporuka je da se svake godine unose manje količine stajnjaka a ne veće količine odjednom jer se tada najveći procenat hraniva iskoristi.Stajnjak ima produženo dejstvo,tako da se prve i druge godine iskorišćavanja iskoristi po 30% hranljivih materija,a treće i četvrte godine po 20%.

Tečni stajnjak

Proizvodnja tečnog stajnjaka odvija se u savremenim uslovima u stajama gde ima puno osoke.U ovoj proizvodnji stajnjaka se ne koristi prostirka.
Pod kod ovih staja je rešetkast,pa prilikom baleganja i mokrenja tečni i čvrsti ekstrementi životinja prolaze kroz nju i posebnim kanalima koji su pod blagim nagibom odlaze u lagune. Sa njima odlazi i voda kojom se staje peru.Prednosti ovog načina proizvodnje u odnosu na običan stajnjak su u tome što se ovom prilikom smanjuju troškovi po grlu,bolje se održava higijena u stajama,lakša je mehanizacija održavanja i bolja je iskorišćenost hraniva.Što se tiče produktivnosti možemo reći da na primer goveda dnevno daju 40 kg/grlu tečnog stajnjaka, a svinje oko 5 kg/grlu.
Tečni stajnjak se obično koristi:
-rasturanjem bez prethodne obrade- vrši se bez prethodne obrade cisternama po njivi, na ovaj način se može zagaditi okolina
-rasturanjem nakon obrade- tečni stajnjak se separiše(aeriše).Prikuplja se u sabirni centar odakle se prebacuje u centrifugalni separator u kome se vrši odvajanje čvrste od tečne faze. Čvrsta faza se deponuje i kompostira u gomile 2-3 m visine pa takva služi za dalju upotrebu. Tečna faza odlazi u 2 reaktora gde se meša sa kiseonikom ( aeriše) i kao takva služi za dalju upotrebu.Ovako dobijena faza nema neugodana miris i biološki je dezinfikovana.
Sadržaj glavnih makroelemenata u tečnom stajnjaku je sledeći: 3% N,1,2% P i 3,5% K.
Vreme unošenja-tečni stajnjak se može rasturati po njivu u svim godišnjim dobima.Njime se može u toku vegetacije vršiti prihranjivanje širokorednih useva:suncokreta,krompira, šećerne repe i drugih.
Mogućnost transporta- najjeftiniji je transport razvodnim cevima do njive,a ako nema tih mogućnosti treba ga transportovati cisternama do njiva.

Osoka

Osoka predstavlja tečne ekstremente domaćih životinja koje ne upije prostirka,u njen sastav ulazi i voda kojom se čiste staje.Osoka se skuplja u posebnim jamama- osočarama.Osoka je u stvari NK đubrivo,u njoj ima 0,4% N,0,01% P i 0,5% K.Svi elementi u osoci su direktno pristupačni biljkama i to u prvoj godini korišćenja.Osoka je podložna velikom isparavanju amonijaka i iz tih razloga se osočare prekrivaju slojem uglja,gipsa,sumporne kiseline ili superfosfata,kako bi se sprečilo isparavanje amonijaka.Zbog pomenutog problema za čuvanje osoke su najbolji anaerobni uslovi.
Osoka u suštini deluje kao mineralno đubrivo pa se mora voditi računa o vremenu i načinu njene primene.Koristi se za prihranjivanje ali razblažena da ne bi zbog svoje koncetracije izazvala ožegotine na lišću.Količina osoke koja se koristi za đubrenje iznosi 10-20t/ha.
Na đubrenje osokom odlično reaguju livade i pašnjaci.

Treset

Treset predstavlja prirodnu tvorevinu koja nastaje kada se osganska materija biljnog porekla nagomilava u uslovima velike vlažnosti.
Po mestu nastanka postoji:
1. visijski treset-koji nastaje u višim predelima u uslovima povećane vlažnosti i niskih t. Glavni masu mu čine mahovine i smrča i breza.Kisele je reakcije i slabo se razlaže.U sebi sadrži 1% N,0,3% P i 0,1% K. Uglavnom se koristi kao prostirka.
2. nizijski treset-nastaje u rečnim dolinama u uslovima prekomerne vlažnosti koja najvećim delom potiče od podzemnih voda.Slabo je kisele reakcije do neutralne,dobro se razlaže. U sebi sadrži 3% N,0,15% P i 0,15% K.Koristi se za đubrenje njiva.
3. prelazni treset-stvara se u brdskim predelima i po razložnosti je bliži visijskom a po sastavu nizijskom tresetu.
Kako se treset primenjuje?
-direktnim đubrenjem-ovako se primenjuje nizijski treset koji se nakon toga zaliva osokom. Unosi se u zemljište na dubinu 30-40 cm.
-tresetni stajnjak-ovde se sušeni treset koristi kao prostirka i tako se unosi sa stajnjakom. Može da se koristi i van staje na taj način što se ređa u slojeve sa stajnjakom ( 25 cm treseta, 30 cm stajnjaka),pa se cela masa kompostira.
-tresetno-fosfatni stajnjak-pri ovom načinu mešaju se super-fosfat,stajnjak i treset,radi povećanja sadržaja P
-tresetno-osočni kompost-dobija se kada se treset tretira osokom u odnosu 10:1
-tresetno-mineralni kompost-dobija se kada se treset frezira sa mineralnim đubrivima na 10-15 cm dubine.

Organo-mineralna đubriva

Ova đubriva su nastala spajanjem organske i mineralne materije i zato imaju dosta prednosti u primeni.Mineralne materije se vezuju u organo-mineralne komplekse i tako se sprečava njihova fiksacija.
Ova đubriva mogu biti na bazi:
-industrijskih otpadaka-ovde kao organska materija služe riblje,koštano i krmno brašno koje se kompostira i dodaje mu se mineralna materija
-treseta-ovde kao organska materija služi treset sa 30-40% vode
-ugalj-mladi ugalj ima slične osobine kao humus,njegov značaj je u tome što sprečava štetno delovanje Al i Fe,tako što ih prevodi u helatne komplekse.
Kompost

Kompost predstavlja smešu organskih otpadaka iz domaćinstava,gazdinstava i industrije koji prerađeni od strane mikroorganizama služe kao đubrivo.Kompost se pravi od otpadaka biljaka,lišća,bundeve,krompira,repe,pokvarene silaže,slame,pleve,mulja iz kanalizacije itd.
Kompost se sprema tako što se organska materija stavlja u slojeve 20-30 cm,pa se zatim prekrije slojem CaCO3 ili baštenske zemlje i tako naizmenično do visine od 1-1,5 m.Na vrh se stavlja sloj CaCO3 kako bi se smanjilo isparavanje.Posle nekoliko meseci slojevi se izmešaju.Proces zrenja komposta traje od 8 do 20 meseci.U zrelom kompostu ima 0,3% N, 0,2% P,0,2% K i 2-3% Ca.

Gradski mulj

Gradski mulj potiče iz iz otpadnih voda u kojoj se nalaze fekalije kao i prljave vode iz stanova i industrije.Mulj se izdvaja prečišćavanjem otpadnih voda.Mulj se suši kako bi zadržao 50% vode a zatim se kompostira.Loše osobine ovog mulja su u tome što često sadrži velike količine teških metala:Hg,Cd,Ni i Pb,međutim sadrži i izvesnu količinu mikroelemenata pre svih:Zn,Mo i Mn.
Industrijski otpaci koji se ovom prilikom koriste potiču od sledećih industrija:
-industrije vrenja-ostaci u vidu komine koji se kompostiraju ili fermentišu
-industrije mesa-ostaci su pokvareno meso,krv,iznutrice ( koji su bogati N) ili kosti i rogovi (koji su bogati sa N i P,mada su oni teško pristupačni pa im se dodaje sumporna kiselina).
-kožna industrija-ovi ostaci imaju dosta N,čijim se mlevenjem i fermentacijom dobija đubrivo sa 4-12% N.Oprez pri radu sa ovim ostacima jer oni sadrže i dosta Cz,a ako njegov sadržaj u đubrivu pređe 1% on postaje toksičan
-čvrsto smeće-klasira se staklo,plastika i papir,pa se zatim melje i kompostira.Ne preporučujemo upotrebu ovih đubriva.

Zelenišno đubrivo

Zelenišnim đubrenjem smatra se gajenje biljaka radi zaoravanja.Biljke zaorane na ovaj način obogaćuju zemljište organskom materijom i N.Ako želimo da u zemljištu povećamo organsku materiju gajićemo za zelenišno đubrenje slačicu i sirak,a ako želimo da povećamo sadržaj N u zemljištu gajićemo leguminoze.
Biljke za zelenišno đubrenje možemo gajiti kao:
-glavni usev-setva se obavlja u jesen ili proleće a zaorava se kada dostigne određenu vegetativnu masu,nepovoljnost ovog načina gajenja je u tome što zemljište nakon zaoravanja ostaje neiskorišćeno
-sporedni usev-često primenjivan u voćarstvu,pokazao dobre rezultate
-postrni usev-grašak ili grahorica,zemljište je maksimalno iskorišćeno
-međuusev-na primer bela detelina u pšenici,takođe imamo maksimalno iskorišćavanje zemljišta
Biljna kultura koju gajimo za zelenišno đubrenje mora da ispuni sledeće uslove.Kao prvo mora da vezuje atmosferski N,kao drugo mora da ima razvijen korenov sistem i da koristi teže pristupačne elemente,kao treće mora da brzo raste i da da veliku masu,kao četvrto mora da ima kratak period vegetacije i kao peto mora da podnosi i siromašna zemljišta.
Količina bilne mase koja se na ovaj način dobija iznosi 40-50 t/ha,od čega je procenat suve materije oko 20%.Ove biljke se zaoravaju na 10-15 cm dubine,poželjno je da u toku zaoravanja zemljište bude vlažno kako bi razlaganje bilo bolje.
Kao biljke za zelenišno đubrivo možemo da iskoristimo i korove pod uslovom da nisu u fazi semena.Kao vid zelenišnog đubrenja smatra se i zaoravanje žetvenih ostataka koji obogaćuju zemljište organskom materijom.Pri ovom načinu treba rasturiti do 50 kg/ha uree,kako ne bi došlo do azotne depresije u zemljištu.Organske materije ne bi trebalo zaoravati na jako kiselim zemljištima jer se tada slabo razlažu.
Ova đubriva se ravnomerno rasturaju po površini i njihova primena je dosta jeftina.

Mikrobiološko đubrivo

Ovo đubrivo u suštini predstavlja sojeve mikroorganizama koji se gaje na posebnim supstratima ( tresetu ili agar-agaru).Ovim đubrivom se mogu uneti kvržične bakterije direktno u zemljište ili preko semena (inokulacijom).

Koje je mesto i uloga organskih đubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji?

Organska đubriva i zemljišna hraniva su dugi niz godina bili jedini izvori hrane za biljke.S obzirom da su se količine biljnih hraniva u zemljištu smanjivale,javila se potreba za dodatnom ishranom biljaka i tako su nastala mineralna đubriva.Njihov razvoj i usavršavanje traje i dan danas.Primera radi ako govorimo o ishrani biljaka N,treba reći da se mineralnim đubrivima obezbeđuje 27% N,organskim đubrivima 31% N a biološkom fiksacijom 42% N.Na ovom primeru vidimo da se putem organskih đubriva biljkama obezbeđuje oko 1/3 potrebnih biljnih hraniva.Organska i mineralna đubriva se međusobno dopunjuju kako u ishrani biljaka tako i u održavanju plodnosti zemljišta.Organska đubriva imaju veliku ulogu u prevođenju mikroelemenata iz teško pristupačnih u lako pristupačne za ishranu biljaka naročito:Fe,Mn i Al,kao i u očuvanju sadržaja pristupačnosti P u zemljištu.Takođe ova đubriva povećavaju sadržaj humusa u zemljištu i održavaju njegovu visoku poroznost.
Organska đubriva su nezamenljiva u ishrani biljaka i održavanju plodnosti zemljišta.

PSSS Negotin
dipl.ing.polj. Vladica Gavrilović

[Autor]

Članci