[Stoiljković DraganaUčesnik]

ОРГАНСКА ЂУБРИВА У ПОВРТАРСТВУ
Стајњак:
У повртарској производњи на отвореном од ђубрива се користе минерална и органска –
стајњак . Раније је стајњак био једино ђубриво које је омогућавало да се постигну високи и
сугурни приноси и да се одржи плодност земљишта.
Квалитет стајњака пре свега зависи од порекла животиња, квалитета простирке и колико је
зрео. Код нас се највише користи говеђи стајњак. Најправилније га је заорати одмах по
изношењу на парцелу , по мирном дану ,без ветра . Нешто што не треба радити је изнети
стајњак, растурити га на мале гомиле и чекати пролеће да се унесе у земљу.
Правило је да се за купус, паприку и парадајз заорава стајњак дубље него за краставац и остале културе са плитким кореном.
Слабо ђубрење је од 10-20 тона по хектару стајњака, средње од 30-40 тона, а обилно
од 50 тона па више. Ако имамо мање количине добо згорелог стајњака онда га користимо тако
што га уносимо у кућице или бразде.
Осока:
Осока се за користи на лако песковитим земљиштима у јесен и рано пролеће. Ако се користи
за прихрањивање употребљава се преврела осока разблажена са 5-10 пута више воде по
облачном времену између редова и не по културама чији се плодови и лишће користе у
свежем стању.
Компост:
При недостатку стајњака , а сада је то актуелно може се користити и компост .Прави се тако што
се користе остаци и отпаци од биљног материјала, перје, животињска длака , кости само у
малим количинама ,пепео и све слично. Не сме се компостирати семе корова, болесне биљке,
месо , хемијски отпаци , стиропор и др. Пакује се у фигуре и уз помоћ ферментације,
повременог прекопавања , додавања воде и мешања и додавањем креча ствара компост.
Погодан је за справљење топлих леја. Користи се у пластеницима, али и на отвореном за
убацивање у кућице и бразде. Има продужено дејство до две године. Као основно ђубриво
заорава се од 40-60 тона по хектару. Може да се користи и као малч.
Зеленишно ђубриво:
Заоравањем зелене масе која је намески гајена за зеленишно ђубриво ми повећавамо квалитет
земљишта на јефтин и ефикасан начин. Ово се ради када немамо довољно стајњака и на
земљишту које није скупо. Биљке које се користе за зеленишно ђубриво су најчешће
легуминозе које обогаћују земљиште поред велике количине зелене масе и азотом које
стварају квржичне бактерије. Зеленишни усев се прво поваља и истањира или исецка па се
заоре на дубину од око 20 цм.

Глистенјак:
Глистењак настаје разградњом органске материје као последоце храњења глиста. То су скоро
увек калифорнијске глисте. Добро утиче на структуру и особине земљишта. Квалитет
глистењака зависи од од квалитета органске материје којом се глисте хране.
Пепео:
Пепео се може користити за ђубрење повртарских култура. Најчешће се користи пепео од
дрвета, кукурозовине, сунцокрета сламе и осталог биљног материјала. Садржи највише
калијума, а користи се код тешких и киселих земљишта. Има продужено дејство 2-3 године. Применом органских ђубрива ми утичамо на побољшање водно – ваздушног
капацитета земљишта, повећање и поправљање микробиолошког света .

Драгана Стоиљковић дипл.инж.

[Autor]

Članci