Orahova muva je u Evropi prvi put zabeležena 1988. godine. Ona se nalazi u Srbiji na karantinskoj listi IA deo I. Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Prve odrasle jedinke se pojavljuju krajem juna, početkom jula a maksimalna gustina imaga je krajem avgusta i polovinom septembra. Prezimi kao lutka u zemlji na dubini od nekoliko centimetara. Ženke nakon piljenja su polno nezrele i tek 2-3 nedelje polaže oko 300-400 jaja, u grupama od 15-20, a polaže ih u komoru koju je iskopala u zelenoj ljusci ploda. Larva prolazi kroz tri stadijuma razvoja, koji ukupno traje od 3 do 5 nedelja. Kada završe razvoj larve napuštaju plod i padaju na zemlju gde prelaze u stadijum lutke. Lutka može biti u dijapauzi i dve do tri godine.
Mesta polaganja jaja postaju vidljiva jer se na plodu javljaju tamne mrlje iz kojih se cedi crna smola. Orahova ljuska vremenom pocrni. Takvi plodovi otpadaju ranije sa stabla ili ostaju tokom cele zime na drvetu.
Ukoliko se zaraza desi ranije, jezgro bude manje za oko 20% i može da potamni, jer dolazi do razvoja plesni. Kod kasnijih zaraza ne dolazi do tolikih šteta na jezgru oraha, te on može normalno da se konzumira, ali se u ljusci teško može prodati, jer ona bude crne boje.
Suzbijanje podrazumeva primenu nepesticidnih i pesticidnih mera. Od nepesticidnih mera je sakupljanje zaraženih plodova sa larvama, pre nego što one napuste plod i odu u zemlju gde prezime. Zbog toga je potrebno uraditi jesenju i prolećnu plitku obradu zemljišta. Odrasle muve se efikasno love žutim fluorescentnim klopkama sa mirisnim mamcima.
Hemijsko suzbijanje orahove muve potrebno je obaviti u vreme kada ženke počinju da polažu jaja. Hemijska zaštita se provodi sa odgovarajućim sistemičnim insekticidima protiv larvi, odmah nakon polaganja jaja, početkom avgusta, a druga u slučaju jakog napada ove štetočine.
Zoran Panajotović, dipl. inž. zaštite bilja
Panajotović Zoran
Panajotović Zoran