[Tanasković BrankoUčesnik]

У данашњој производњи воћа уочава се постојање великог броја круна воћака. Разликујемо два основна система по којима се воћке гаје: један је гајење воћака са круном у простору, а други систем је у засадима чије су круне у једној равни. Код оба система постоји више облика круне.
Круне, чије се гране налазе у простору на све стране више се приближују природном облику, док се круне са гранама у једној равни не налазе у природи, већ, деловањем човека, јесу наменски вештачки облици. Такође, од многих воћака могу се извести разне фигуре. Ти изведени облици у производној пракси, најчешће, немају значаја већ су интересантни у аматерским декорацијама за окућнице и паркове. Међутим, велики економски значај имају круне у једној равни. Воћари усмеравају развој грана у правцу редова, стварајући “живе ограде”. Постоји могућност за формирање многих облика круне са гранама у једној равни, у чему неке врсте воћака, чак и сорте имају предности над другим.
Након садње садница воћака на стално место, међу првим пословима које на њима требало би урадити јесте резидба. Већ од тада почетак је формирања њихове круне. У животном периоду воћака период узгоја је оно време када оне не доносе род , или не толико обиман да би вредност плодова била већа од трошкова производње. У овом периоду посебна пажња мора се посветити формирању круне, односно резидби на узгојни облик, ђубрење, одржавање најбољег режима влажности у земљишту, заштита засада и другим мерама.
Узгојна резидба поклапа се са периодом развоја воћака у ком преовладава интензивни вегетативни пораст. Зато је важно и нужно да се познају физиолошке промене, као и последице које се резидбом укључују. Тако, на пример, уколико се примењује кратка резидба доћиће до успоравања ступања воћака на род, а неповољно се одражава и потпуно изостављена резидба. Ако је потпуно изостављена резидба у овом периоду, то може да се неповољно одрази на пораст и развој младе воћкице, али и на њену каснију продуктивност.
Приликом обављања резидбе у периоду узгоја, требало би имати на уму да ће се развијати бујније она грана која затвара оштрији угао са вођицом, затим грана која је виша по положају, грана која је дебља, као и она грана која се резидбом остави дужа.
На краће орезаној грани већи број пупољака развија се у леторасте, што значи да се одлаже почетак периода родности. Због тога се не препоручује скраћивање летораста. Леторасти се прекраћују, изузетно, када се жели форсирање њиховог разграњавања. Умерено скраћивање продужних летораста омогућује стварање довољног броја секундарних грана, које ће на себи носити родно дрво, али правилно распоређено по целој дужини.
У непрекраћеним леторастима је несметана циркулација сокова. То, углавном, утиче и на ранији почетак родности. Због тога је у узгојном периоду нужно да се прикладном резидбом утиче на вегетативни пораст и рано плодоношење. За ову намену примењује се усмеравање пораста појединих грана под одређеним угловима и савијање једног броја летораста али не врхом ка земљи, него водоравно. Основне гране, као и оне које чине скелет круне требало би усмерити да се развијају под углом од 45 до 65 степени у односу на замишљену осу. Леторасти и гранчице, које на себи носе родне гранчице требало би усмеравати на више хоризонтални развој.

Мр Бранко Танасковић

[Autor]

Članci