[Vujčić NenadUčesnik]

Опште особине меснатих раса говеда

Меснате расе говеда су ранозрелије, телесна ткива им брже расту уз одлично кориштење хране.Обично имају добар распоред масти унутар мишића, што оцењујемо као позитивно, с тим да их товимо до њиховог оптималног капацитета раста. Након тога кад престане раст, свака раса даље ствара више или мање лоја. Екстеријерно то су дуга говеда , обла, дубоких прса, мале, кратке и широко чеоне главе, малог, кратког, широког врата, нижих ногу. Женска грла имају слабо развијено виме. Дају мало млиека које има више суве материје. Ту особину можемо лако исправити мелиоративним укрштањем нпр. с нашим месно – млиечним сименталцем. Иначе су то релативно крупна говеда (не мешати крупноћу и висину). Укупно гледано имају релативно лак костур, неке изразито (белгијско плаво, лимузин), а неке не (шароле). У односу на месо, однос је повољан.
Задњи и предњи делови трупа у погледу меснатости једнако су добро развијени, тако да меснато говече привидно изгледа кратко, али знатно шире, а нарочито су развијени вредни делови сапи и прса. Цело тело одлично је обрасло месом, а посебно је задњи део обрастао глутеалним мишићем које се спушта врло ниско према скочном зглобу. Кожа је средње дебљине. Рандман меса је велик иако варира. Рандман је иначе тежина топлих или хладних полутки у односу на живу вагу грла. Тачније речено рандман је разлика измену тежине пре клања и тежине полутки после клања, без главе, доњег дела ногу испод колена и скочног зглоба, без коже, репа, крви и унутрашњих органа. Рандман расте од почетка према крају това.
На већи или мањи рандман утичу следећи фактори:
– дужина транспорта јер кад животиња изгладни има већи рандман
– грло више уловљено има већи рандман
– нахрањеност и потрошња воде пре клања; ако је грло напојено и нахрањено пре клања има мањи рандман, и обратно
– да ли се вади лој из трупа или не, разлика може бити и до 6%
– рандман хладних полутки је око 2% мањи од топлих
– раса; месне раса имају до 10% већи рандман од млечних, а комбиноване
до 5% мањи од месних (нпр. холштајн бикови 58%, шароле 68%, а комбиновани сименталац 62%).
– врста хране којом су животиње товљене, животиње храњене претежито волуминозном храном имају мањи рандман од товљеника храњених концентрованим хранивима
.На боју меса утиче више фактора:
Боја меса и дебљина мишићних влакана су главни показатељи пожељног тржишног производа. Млана јунад држана без много кретања има боју меса од светло црвене до ружичасте, а тамнију, мање пожељну, имају говеда храњена силажом и товљена на пашњаку, као и старија говеда. Светлије месо има телад товљена млеком на сиси, или заменама за млеко. Ради поправљања боје сва грла из пашног држања пре клања држе се у тову већег или мањег интензитета (старија грла до 3 месеца) због боје меса. Све месне расе говеда имају фину и танку структуру мишићних влакана.

Вујчић Ненад дипл. инж.

[Autor]

Članci