[Tanasković BrankoUčesnik]

Брусница је дрвенаста, зимзелена пузавица која се за масовну производњу гаји углавном због комерцијалне потрошње. Препознатљива је по плодовима богатим антиоксидансима, антоцијанима и флавоноидима, као и високом нивоу витамина C; B витамина; провитамина А; Ca; Mg; P; K;влакана… Ова биљка је извор многих лековитих, хранљивих и заштитних састојака, коришћених у производњи лекова, козметичкој и прехрамбеној индустрији.
За 4-5 година може достићи пун род, који у родној години износи 0.5-1.3 kg по једној биљци. Америчка, или питома брусница је полегли зимзелени жбун. Поседује кожасте листове који су преко лета тамно зелени и сјајни, док зими,у периоду мировања губе хлорофил и постају црвени. Цветови су делимично самооплодни, односно брусница је странооплодна воћка, па би требало садити бар по две сорте у засаде ради опрашивања.
За гајење бруснице нису неопходни специфични услови. Нормалан раст и развој ове воћке оптималан је на оцедитим, структурним и растреситим земљиштима чија је pH вредност 4,2-5,2 ( нешто киселијим земљиштима). На тлу чији је pH већи од 5,2 потребно је у јамиће при садњи додати кисели супстрат, а посађене биљке у том случају, за ниску pH земљишта, прихрањивати амонијум сулфатом. Обзиром на плитак коренов систем, неопходно је прве године по садњи одржавати влажно земљиште, али никако да су засади сувише забарени или поплављени.
Саднице бруснице саде се у припремљене, пођубрене јамиће дубине 20- 30 цм. Коректан размак садње међуредно је 2,5 до 3 м, а у редовима 1 до1,5 м. На тај начин потребно је 2.666 до 4000 садница по ha. Пошто америчка брусница образује столоне, ширећи се хоризонтално и покривајући земљу, пожељно је да се уграде граничне лајсне, чиме би се њен раст усмеравао у лејама, а уједно био омогућен несметан проход механизације и рад радника. Такође, развој корова је изузетно штетан за ову врсту. Најбоље се сузбијају окопавањем, плевљењем и малчирањем.
Након садње садница корисно је земљиште прекрити танким слојем песка, да би се столони лакше ожиљавали. Тако ожиљени живићи формираће ластаре који цветају и плодоносе. За брз раст младих, једногодишњих изданака користе се азотна ђубрива. Пошто у другој и трећој години ластари расту усправно, препоручује се значајно смањење коришћења азотних ђубрива, а уношење комплексних ђубрива са већим процентом фосфора и калијума. Ради одржавања доброг стања, кондиције и плодоношења, наредних година код бруснице се орезују дуги ластари, али остављају родне гране. Након 2 до 3 године брусница углавном покрије површину леје на засађеној парцели, тако да нема потребе за окопавањем. У узгоју бруснице највећу опасност представља гљива Phytophtora која изазива труљење корена. Пегавост листа се распознаје по светлоцрвеним мрљама на листовима. Од штеточина јавља се воћни црв. Сходно томе требало би применити адекватно и правовремено третирање фунгицидима и инсектицидима.
Берба зрелих плодова обавља се пре првих јесењих мразева. Потпуно зреле бобице су бордо, док је семе браон боје. Плодови дуго чувају свежину, у затвореним посудама у фрижидеру свеж укус остаје и после два месеца чувања. Богатство лековитих састојака у плодовима ове воћке омогућује да бобице имају антиоксидантско дејство, а последње анализе показују и антиканцерогено дејство у организму људи. Било да се користи кроз освежавајуће сокове, или чајеве, брусница је ефикасан лек против бактерија, гљиве kandide, а посебно као превентива више болести савременог живота човека.
Зато брусницу многи сматрају као недовољно искоришћен, а веома добар природни антибиотик за људско здравље.

Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак

[Autor]

Članci