[Marković BobanUčesnik]

Oplemenjivanje breskve – ciljevi
Breskva spada u jednu od najcenjenijih voćnih vrati i po visini proizvodnje u svetu se nalazi oko trećeg mesta. Njena upotreba ja raznovrsna od upotrebe u svežem stanju do širokog spektra prerađevina koje se dobijaju od nje i to sokovi, kompoti, pekmezi i sirupi, do upotrebe kao sušena ili čak i prerađena u rakiju. Iz tih razloga velika pažnja je posvećena oplemenjivanju ove voćne vrste i stvaranju novih sorata. Ima nekoliko razloga zašto je oplemenjivanje ove voćne vrste značajno a to je:
– Težnja ka dužem vremenu sazrevanja koje predstavlja jedan od bitnih činilaca. U našim uslovima proizvodnje, koji su jako dobri, sazrevanje breskve je oko četri meseca vremenski što je relativno dobar period ali se oplemenjivanjem teži da se taj period poveća i da se stvore sorte kako što ranije epohe sazrevanja tako i što kasnije
– Otpornost na pozne prolećne mrazeve koja se ogleda da se stvore sorte sa kasnijim cvetanjem jer je tada osetljivost breskve najveća i usled niskih temperatura ako se dese može vrlo lako da dođe do izostanka roda. Oplemenjivanjem se teži da se stvore sorte sa što dužim periodom mirovanja kroz potrebu za niskim temperaturama tokom zime i većim zahtevom za višim temperaturama da bi se počelo sa cvetanjem. Temperatura tokom zimskih meseci takođe predstavlja ograničavajući faktor u pojedinim područijima za gajenje breskve jer usled jako ili ekstremno niskih dolazi do izmrzavanja pupoljana pa i rodnih grana. Takođe nepovoljan efekat na breskvu imaju i klimatske prilike u područijima gde su zime jako blage i kratko traju. Iz tog razloga se vrši oplemenjivanje i stvaranje sorata koje mogu da podnesu ove ekološke uslove.
– Povećanje otpornosti na biljne bolesti jako bitna jer breskvu napada umeren broj patogena i neki mogu da naprave ozbiljnu štetu i da umanje kako prinos tako i kvalitet plodova ka kome težimo. Takođe, selekcijom koja povećava otpornost smanjuju se troškovi hemijske zaštite i dobija se zdravstveni ispravniji i ekonomski jeftiniji plod.
– Dobijanje što kvalitetnijeg ploda kako vizelno tako i na ukusu, povećanje tehnološke vrednoati zbog prerade ali i transpotabilnosti i dužini čuvanja u rashladnim komorama
– Samooplodnost kao kao jako bitna sortna karakteristika. Ovim se stvara mogućnost podizanja mono sortnih zasada koji nam olakšavaju kako berbu tako i lakšu hemijsku zaštitu od biljnih bolesti i štetočina.
dipl. inž. Boban Marković
PSSS Smederevo

[Autor]

Članci