Појава позних пролећних мразева у зависности од времена појаве, интензитета појаве и дужине трајања може да нанесе мање или веће штете у воћним засадима.Првенствено долази до измрзавања генеративних пупољака, затворен, отворен цвет или плод. вегетативни пупољци су отпорнији.
Наиме, чињеница је да су могуће штете далеко веће уколико је биљка ушла дубље у вегетацију.Већ са бубрењем пупољака смањује се отпорност на позне пролећне мразеве. Појавом цветног пупољка, отварањем цвета, формирањем младог плодића отпорност на позне пролећне мразеве је све мања.
Штете од евентуалног измрзавања се огледају првенствено на ораху и коштичавим врстама воћа, док је јабучасто воће због касније појаве цвета мање изложено штетама.Код јагодастог воћа појава штета је са већом вероватноћом код раноцветајућих врста, црна рибизла и јагода , док је далеко мања код малине, купине и црвене рибизле.
Штете настају првенствено у долинама, поред река и потока, а знатно мање на побрђима где и има највише засађеног воћа.
Уколико дође до појаве слана, приземних мразева, разлика у температури ваздуха при земљи и на 2 метра висине буде око 5 степени, при чему се не јављају штете на воћкама.
Најосетљивији је већ формиран млад плод, који измрзава на -0,5 до 1 степен, отворен цвет издржава температуру од -2 степена, док затворен цвет (фаза белих балона) издржава до -4 степена Целзијуса. Најосетљивији је млади плод кајсије, измрзава на -0,6 степени, док плод ораха страда на -1,0 степен.
Директне мере заштите у воћарству од позних пролећних мразева су:
-задимљавање током ноћи, када се очекује појава позних мразева. За ову сврху могу се користити стара, влажна слама или сено. Међутим, објективно уколико је јачи интензитет појаве и дуже трајање ниских температура шансе за успешно задимљавање су све мање.
– загревање и мешање ваздуха, за шта се користе специјални уређаји за загревање и јаким пропелерима мешање ваздуха у циљу смањења ризика од позних мразева,
-орошавање – прскање водом, даје највеће могућности за спречавање могућих штета од позних пролећних мразева.
Према томе, најбоље је пре подизања воћног засада избегавати мразишта, а на ризичнијим подручјима користити воћне врсте које касније крећу са вегетацијом и позније цветају.
Снежана Јањић
Саветодавац за воћарство
Janjić Snežana
Janjić Snežana