Opasni dioksini
U cilju dobijanja zdravstveno bezbedne hrane u svim fazama prerade i prometa, vrši se i kontrola hrane koja pokazuje moguće prisustvo otrovne supstance poput dioksina u hrani.
Dioksini se ne proizvode i nemaju poznatu primenu. Oni su nusproizvod različitih industrijskih procesa u proizvodnji hemikalija i pesticida, proizvodnji metala, izbeljivanju papirne pulpe, a nastaju i pri prirodnim biološkim i fotohemijskim procesima, uključujući vulkanske erupcije i šumske požare. Dioksini se mogu naći i u vazduhu, potiču od gasova koji nastaju prilikom spaljivanja medicinskog, gradskog ili opasnog otpada, kao i otpada iz domaćinstava. Mogu se naći u zemljištu, vodi, sedimentima i hrani, kao što su meso, mleko, proizvodi od mesa i mleka, ribe i školjke.
Hrana životinjskog porekla može biti značajan izvor trovanja ljudi i životinja. Kontaminiranom hranom životinjskog porekla unosi se gotovo 80 posto dioksina, koji se kumuliraju u masnom tkivu. Meso, jaja, mleko, gajena riba i druga riba mogu biti kontaminirani dioksinima iz stočne hrane kojom se hrane životinje. Po istraživanjima, ljudi spadaju u srednji nivo osetljivosti na dioksine. Pošto su to stabilna jedinjenja koja se ne razlažu lako, čak i male dnevne doze mogu se kumulirati do nivoa kada postaju opasni. Smatra se da su dioksini toksični, jer utiču na hormone, koji prenose informacije u organizmu i na taj način kontrolišu rast, razvoj, reprodukciju i funkciju različitih organa. Dioksini mogu da izazovu poremećaj funkcije jetre, jake glavobolje, gubitak telesne težine, oštećenja nervnog i imunog sistema, poremećaj reprodukcije i oštećenje gena.
Da bi se smanjili toksični efekti dioksina, treba izbegavati masno meso, mleko i mlečne proizvode, a pri konzumiranju riba i živine treba uklanjati kožu. Pranjem voća i povrća dioksini se ne mogu ukloniti.
Mirjana Petrović, dip.inž.polj.
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana