Prema izvoru Svetske banke jedna četvrtina svetske populacije mora da živi na 1,08 dolara dnevno, a malo veći deo svetske populacije živi na nešto malo više dolara dnevno. Zato u borbi za preživljavanjem siromašno stanovništvo neskladno korosti šumske izvore i biološko bogatstvo.
Faktori koji su povezani sa siromaštvom, a utiču na propadanje šuma uključuju naseljavanje zemljišta, širenje poljoprivrednih površina, nekontrolisana seča šuma, nekontrolisano rudarstvo, porast ilegalnih useva i ilegalna trgovina divljim životinjama. Prema tome porodicama koje moraju da traže hranu ili prihod kako bi ublažile svoju nemaštinu, nije bitno uništavanje ozonskog omotača, potreba za regeneracijom zemljišta ili neminovno izumiranje biljnih vrsta.
Model održivog razvoja kroz ideologiju zadrugarskog principa, utemeljen je na principima solidarnosti, uzajamne pomoći učestvovanja i zainteresovanja zajednice. Neizostavno sledi vodeća uloga zadrugarskih organizacija u gradnji održivog modela razvoja. Osim svoje ideologije i filozofskih principa, zadruge su usvojile administrativnu strukturu koju karakteriše kolektivni menadžment, neprekidna edukacija i zainteresovanost za zajednicu, odnosno svi aspekti koji su bitni za održiv razvoj. Veoma je važno da preduzetničko organizovanje siromašnih zajednica duž zadrugarskih linija ne čini samo na zadovoljenju osnovnih društvenih i ekonomskih potreba, već da omogući lokarni razvoj i održivo korišćenje šumskih resursa.
U praksi zadrugarski pristup može pomoći u izgradnji bolje budućnosti i smanjenja siromaštva. Formiranjem poljoprivrednih ili agrošumarskih zadruga, zadružnih centara koji garantuju lance snabdevanja pod povoljnim uslovima, kao i zanatske zadruge, može se smanjiti ekonomska nejednakost, visok nivo nezadovoljenih osnovnih potreba, nizak nivo obrazovanja, kao i mnogi drugi faktori povezani sa sromaštvom, koji direktno utiču na degradaciju životne sredine.
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana