[Milinković JovanUčesnik]

Засад шљиве ће обилно рађати и давати квалитетне плодове ако се редовно примењују следеће мере:

• ђубрење;
• резидба;
• одржавање земљишта;
• наводњавање;
• заштита.

<p style=”text-align: center;”>Ђубрење</p>
 

Основно ђубрење се изводи током новембра-децембра месеца и то формулацијама са већим садржајем калијума, као што су: Магниферт/NPK 10:12:26 +3% MgO или Јабукан/NPK 8:4:24 или NPK 16:12:24, сва три у количини 600 кг/ха. После растурања ђубрива следи дубља обрада земљишта (око 10 цм) воћарским плуговима или тешком тањирачом.

Прихрањивање азотним ђубривима треба вршити у два наврата, крајем марта и почетком маја други пут. Од ђубрива се могу користити KAN или Urea, у зависности од рН земљишта. Количина  KAN-а се креће око 300 кг/ха у оба наврата, а  Ureе 180 кг/ха.

Ако се располаже добро згорелим стајским ђубривом, њега у засаду користити сваке треће године у количини 25 до 30 т/ха у периоду мировања воћке. Стајњак се такође мора плитко заорати или затањирати. Ако се региструје недостатак неког од микроелемената (карактеристични симптоми на листу) они се биљкама могу дати фолијарно, заједно са средствима за заштиту биља уз адекватан избор фолијарног ђубрива.
<h2 style=”text-align: center;”>Резидба</h2>
Када се заврши формирање узгојног облика и шљива ступи у пуно плодоношењње, резидбом треба настојати да се овај перод што више продужи, обезбеђивањем довољног вегетативног прираста и спречавањем да стабла прероде, јер онда улазе у алтернативно рађање, пуно је ситних и неквалитетних плодова, скраћује се екплоатациони и животни век. Јачина резидбе и количина одбаченог дрвета зависе од старости и кондиције стабла, сортних особина и начина и количине формирања родног дрвета, евентуалних оштећења од елементарнинх непогода, болести и штеточина. Време извођења резидбе код шљиве је условљено проласком јачих мразева и обично се изводи у фебруару или марту. Приликом извођења резидбе прво се одстрањују све поломљене и осушене гране, као и оне које се укрштају и згушњавају круну. Скраћивање скелетних грана врши се тако што им се одсецају врхови и преводе на неку бочну слабију грану. Приликом овог скраћивања грана водити рачуна да се задржи контура круне и да вршне гране буду краће од средњих, а ове од доњих. Ако се процени да има пуно родног дрвета, онда се поједине родне гранчице избацују до основе или прекрате на једногодишње родно дрво. Изданке који избијају из подлоге треба редовно уклањати до основе (очењивати), никако их не сећи, јер и даље настављају да расту. Све велике ране настале одсецањем великих грана дезинфиковати фунгицидима, а затим премазати са калем воском или фитобалзамом. Основни принципи се морају испоштовати приликом формирања круне, међутим, резидба у роду је специфична за сваку сорту.

Чачанска лепотица, као типична стона сорта, род доноси дуж целе скелетне гране, па њена резидба се своди на стално обнављање родног дрвета и одбацивање вишка родних гранчица које су се формирале на периферији круне, како не би дошло до преобилне родности.

Стенлеј је сорта која углавном рађа на мајским букетићима. Резидба се састоји у обнављању мајских букетића сваке две до три године, тако што се нови прирасти скраћују на одређену дужину, а старо родно дрво одбаци.

Чачанска родна рађа на мешовитим родним гранчицама, па се мора изводити веома оштра резидба, јер у супротном долази до преобилног рода, а временом и до изнуривања стабла. Резидбом треба тежити да се формирају нове мешовите родне гранчице, тако што се сваке године у круни остављају нови леторасти који по свом положају могу да замене изрођено старо дрво. Резидба се састоји у уклањању родног дрвета старог 3 до 4 године, док се леторасти за замену прекраћују на 30 до 40 цм.

 

[Autor]

Članci