Na osnovu humusne teorije svi usevi se dele u dve grupe: na biljke koje zemljište obogaćuju i one koje ga osiromašuju u humusu.Ova podela je izvršena na osnovu količine mase korena i nadzemnih ostataka posle žetve ili berbe useva (stabljika,lišće,i dr.).Prema količini korenovih i nadzemnih ostataka višegodišnje leguminoze i trave su svrstane u biljke koje zemljište obogaćuju,a strna žita i okopavine u biljke koje osiromašuju u humusu. U cilju uravnoteženog bilansa humusa u zemljištu, u plodoredu treba da se smenjuju usevi koji osiromašuju sa usevima koji obogaćuju zemljište u humusu. Održavanje nivoa humusa u zemljištu moguće je povećanjem udela višegodišnjih leguminoza i trava ili njihovih smeša u plodoredu.Ova podela se donekle menja u zavisnosti od toga da li se za okopavine đubri organskim đubrivima, i da li se žetveni ostaci pojedinih useva (slama,kukuruzovina,stabljika suncokreta i soje , glave i lišća šećerne repe i dr.)uklanjaju ili se ostavljaju na njivi. Isto tako treba imati u vidu da mere intenziviranja proizvodnje, a naročito mineralno đubrenje utiču ne samo na povećanje poljoprivrednog prinosa već i na masu korena i količinu žetvenih ostataka.
Sa stanovišta bilansa humusa u zemljištu od značaja je i to koliko dugo je njiva pod usevima. Za vreme vegetacionog perioda organska materija u zemljištu se istovremeno i nakuplja i razgrađuje, a van tog perioda u zemljištu se odvijaju samo procesi mineralizacije organske materije. U dvopoljnom plodoredu pšenica-kukuruz ako se vegetacioni period ozime pšenice uzme 9 meseci a kukuruza 6 meseci tada je polje za 24 meseca, 15 meseci bilo pod usevom, a 9meseci bez useva. Ovaj odnos može se značajno popraviti gajenjem postrnih useva. Ako je dužina vegetacije postrnog useva 3 meseca onda je polje za dve godine 18 meseci pokriveno usevom a samo 6 meseci bez vegetacije.
Značajno je i to u kom godišnjem dobu je njiva bez vegetacije. U prethodnom primeru imeđu žetve pšenice i setve kukuruza prođe dugačko vreme i od toga dosta otpada na letnji period kada se procesi mineralizacije intenzivnije odvijaju,što se nepovoljno odražava na nivo humusa u zemljištu.
Dip.ing Božović Nebojša
Božović Nebojša
Božović Nebojša