[Nikolić BiljanaUčesnik]

Plodovi kajsije brzo dozrevaju nakon berbe i njihovo čuvanje je dosta ograničeno. Zbog toga je određivanje optimalnog vremena berbe veoma značajno, naročito kod sorti čiji se plodovi koriste za potrošnju u svežem stanju. Od njega direktno zavise kvalitet i trajašnost plodova.
Za određivanje vremena berbe kajsije može se koristiti više pokazatelja: boja pokožice, čvrstoća mesa, elastičnost pokožice, sadržaj rastvorljive suve materije, organoleptičko ocenjivanje, odvajanje koštice od ploda. U novije vreme sve više se koriste nedestruktivne metode, kao što je NIR spektroskopija.
Boja pokožice se najčešće koristi kao indikator za određivanje vremena berbe kajsije. Izvođenje berbe se preporučuje kada plodovi dostignu određenu nijansu boje karakterističnu za datu sortu. Kao indikator zrelosti se uzima osnovna boja pokožice. Berba se preporučuje kad osnovna boja pređe iz zelene u žutu. Određivanje nijanse boje se vrši uz pomoć specijalnih tablica boja.
Čvrstoća mesa određuje se pomoću instrumenta koji se zove penetrometar. On se sastoji od klipa (prečnik 8 mm) koji se utiskuje u meso ploda sa kog je prethodno nožem skinuta pokožica. Pritisak koji se koristi da bi se savladao otpor se prenosi na skalu i očitava se u kg/cm2.
Elastičnost pokožice se određuje pomoću instrumenta Durofel sa klipom 0,1 cm2. Ovim instrumentom se ne oštećuje plod, već on meri površinsko povlačenje pokožice pod dejstvom pritiska. Izražava se kao Durofel indeks i kod kajsije može imati vrednost 35-95.
Sadržaj rastvorljive suve materije je manje pouzdan pokazatelj za određivanje vremena berbe, jer dosta varira u zavisnosti od lokaliteta, vremenskih uslova i visine prinosa. Plodovi kajsije u našim uslovima u vreme berbe obično sadrže 12-16% suve materije. Kao minimum kvaliteta za berbu plodova kajsije se smatra sadržaj rastvorljive suve materije 10-13%.
Organoleptička oceana zrelosti plodova za berbu se vrši na osnovu izgleda i ukusa plodova. Ukus treba da bude skoro optimalno izražen, jer se posle berbe on ne poboljšava.
Odvajanje koštice od mesa se određuje tkz. “testom uvrtanja”. Testiranje se obavlja tako što se plodovi iseku nožem po šavu i zatim se polutke uvrnu u suprotnim pravcima. Ako se pri tome plutke odvoje od koštice, može se početi sa berbom plodova.
Nedestruktivne metode se sve više koriste za određivanje kvaliteta i stepena zrelosti ploda, naročito u poslednjih desetak godina. Od ovih metoda najveći značaj imaju one koje se baziraju na VIS ili NIR spektroskopiji.
NIR spektroskopija se zasniva na merenju reflektovanog ili propuštenog zračenja pri osvetljavanju plodova NIR zracima. Kod kajsije je utvrđeno da je ovo zračenje povezano sa stepenom zrelosti ploda i da se pomoću njega može dosta precizno predvideti sadržaj rastvorljive suve materije i kiselina u plodu.
Svako udaljavanje od optimalnog vremena berbe je nepovoljno, bilo da se berba obavlja prerano (pre fiziološke zrelosti) ili prekasno (nakon pune zrelosti). Posledice prerano izvedene berbe su: manja krupnoća plodova, manje privlačna boja pokožice, kao i lošiji ukus, sa manje šećera, više kiselina i slabije izraženom aromom. Zakasnela berba takođe nije poželjna jer u tom slučaju može doći do otpadanja plodova. Prekasno ubrani plodovi imaju manju čvrstoću, pa su slabije transportabilnosti, mogu se kraće čuvati i više su podložni pojavi gljivičnih bolesti.
Korišćena literatura:Kajsija, Prof.dr Dragan Milatović
PSSS Smederevo, Biljana Nikolić

[Autor]

Članci