[Tonić DejanUčesnik]

Određivanje optimalnog vremena berbe voća, od posebnog je značaja zbog skladištenja plodova koje može biti: dugo, srednjedugo ili kratkoročno.
Ukoliko se pristupi preranoj berbi voća, posledice se mogu ogledati u smanjenju težine ploda, nepravilnom obliku, lošijoj teksturi mezokarpa, smanjenom sadržaju šećera, nepotpunoj aromi, većoj podložnosti fiziološkim oboljenjima.
Naravno ni prekasna berba voća nije preporučljiva jer takvi plodovi nastavljaju sa ubrzanim sazrevanjem, nivo etilena je veoma visok, plodovi omekšavaju, imaju nizak sadržaj kiselina, podložni su pojavi staklavosti.
Optimalna zrelost za branje može se oceniti na različite načine i u tu svrhu primenjuje se čitav niz subjektivnih i objektivnih metoda.
Subjektivne metode podrazumevaju metode na osnovu kojih se utvrđuju neka organoleptička svojstva ploda kao što su: boja ploda, lakoća odvajanja peteljke, boja semenki, broj dana od cvetanja do berbe, broj dana od T-faze do berbe.
Objektivne metode podrazumevaju: jodno-skrobni test, određivanje čvrstine mezokarpa ploda, promena osnovne boje pokožice ploda, količina rastvorljive suve materije ploda, količina ukupnih kiselina ploda.
1. Jodno-skrobni test
Ovom metodom vrši se praćenje procesa razgradnje skroba u plodovima tokom njihovog sazrevanja, pri čemu se skrob razgrađuje na proste šećere. Obzirom na činjenicu, da se skrob u 0,5 % vodenom rastvoru joda u kalijumu- jodidu boji plavo, to omogućava kvalitativno praćenje njegovog razlaganja i precizno određivanje najpogodnijeg momenta berbe.
2. Čvrstina mezokarpa ploda
Za merenje čvrstine mezokarpa ploda u fazi zrelosti, koriste se ručni ili stoni penetrometar. Penetrometri rade na principu merenja sile otpora izražene u (N/cm2), koju pruža mezokarp ploda prilikom utiskivanja ubodne igle u plod (za jabuku ona je prečnika 11 mm). Merenje se započinje 10-15 dana pre očekivanog vremena berbe.
3. Promena osnovne boje pokožice ploda
Tokom sazrevanja usled razgradnje hlorofila plodovi postepeno gube zelenu boju a sve više dolazi do izražaja dopunska boja (u većini slučajeva žuta ili crvena). Za određivanje stepena obojenosti pokožice koriste se karte tj. Kodovi boja, a u poslednje vreme u upotrebi su i aparati kolorimetri.
4. Količina rastvorljive suve materije ploda
Količina rastvorljive suve materije određuje se ručnim refraktometrom ili stonim Abeovim. Uzima se isceđeni profiltrirani ili centrifugirani sok iz jednog ili više plodova, i u vidu kapi nanosi na refraktometar a zatim se vrši očitavanje vrednosti izražene u procentima.
5. Količina ukupnih kiselina ploda
Ovom laboratorijskom metodom količina ukupnih kiselina određuje se titracijom profiltriranog soka jabuke koji je razblažen vodom sa 0,1 M NaOH u prisustvu indikatora fenolftalejna do promene boje rastvora. Vrednosti se izražavaju u (g/l).
Za sve zahtevnije tržište koje zahteva plasman visoko kvalitetnih plodova tokom cele godine, neophodno je proizvodnju voća usmeriti na primenu najsavremenijih mera nege, berbe i skladištenja plodova. Da dobili što kvalitetnije plodove i postigli maksumalnu cenu na tržištu berbu plodova treba uraditi pravovremeno a manipulaciju i skladištenje sa što manje oštećenja.
Utvrđivanje optimalnog roka početka berbe od velike je važnosti jer se jedino plodovi koji su ubrani u optimalnoj fazi zrenja mogu čuvati dugo i zadržati svoj kvalitet i posle iskladištenja.
Deo teksta preuzet sa http://www.poljosfera.rs

[Autor]

Članci