[Rehak GordanaUčesnik]

ODREĐIVANJE KVALITETA SILAŽE – Dipl.ing. GORDANA REHAK

Spremanje silaže zahteva dosta znanja iako tako ne izgleda, kako bi spremljena silaža zadovoljila sve kriterijume kvaliteta, od momenta sečenja kukuruza do završne operacije sabijanja i pokrivanja. Zdrava i kvalitetna silaža obezbeđuje dobru produktivnost i zdravstveno stanje grla.
Kada govorimo o oceni kvaliteta silaže, možemo reći da organoleptički način određivanja kvaliteta, podrazumeva boju, ukus, miris i strukturu, koja treba da ostane sve do kraja korišćenja, kao da je sada spremljena. Treba da ima usitnjenu strukturu gde se svaki deo biljke, delovi stabla, lišća i zrno veoma dobro razlikuju. Boja silaže treba da je žuto-zelena, što zavisi od boje biljke kada je spremljena. Silaža od lucerke treba da imaju maslinasto-zelenu boju, od glava i lišća šećerne repe, mrku boju. Miris silaže treba da je prijatan, blago kiselkast i da podseća na svež hleb sa kvascem ili kao miris kiselog povrća, što se može odrediti ukoliko se silaža protrlja kroz dlanove i ukoliko je dobra, mirisi će brzo ispariti, a ukoliko nije, loši mirisi se zadržavaju. Što se tiče strukture, nju možemo odrediti tako što uzmemo i stegnemo silažu u šaci i držimo nekoliko minuta, pa ukoliko je dobra ona ostaje kompaktna i sočna, ali se iz nje ne cede sokovi. Neispravna silaža ima tamno braon ili crnu boju, a kada se stegne u šaci ona je ljigava, oštrog i kiselog mirisa kao sirćetna kiselina, a miris je užegao kao buter pri čemu i ima visok sadržaj buterne kiseline. Takođe, u silaži ne bi trebalo da se nađu strana tela poput zemlje, kamenčića, plesni, niti leševa miševa.
Plesnivost je negativna pojava, koja se javlja kao posledica prisustva važduha ukoliko se silaža ne sabije dovoljno, ili nepravilno koristi, odnosno izuzima za ishranu, a može se pojaviti na površini, prilikom čega se može odstraniti, ili u dubljim delovima, što je rizično jer se može pokvariti veći deo. Ovako široko rasprostranjene plesni mogu biti uzročnici niza bolesti koje se nazivaju zajedničkim imenom mikoze i mikotoksikoze, a čiji su izazivači razlišite gljivice.
Drugi način određivanja kvaliteta silaže je hemijski sastav koji se vrši laboratorijskom analizom, i na taj način se utvrđuje sadržaj pojedinih hranljivih materija, kiselost, odnosno pH vrednost, sadržaj određenih organskih kiselina koji su zapravo kriterijumi kvaliteta silaže. Parametri dobre silaže su: pH vrednost 3,5 – 4,2, da preovlađuje mlečna kiselina, pa sirćetna, dok su propionska i buterna nepoželjne.

Izvor: dipl.ing. GORDANA REHAK PSSS Šabac

[Autor]

Članci