[Gavrilović VladicaUčesnik]

Pikiranje je obavezna mera u proizvodnji ranog i srednje ranog rasada povrća.Kasni rasad se ne pikira,već se samo obavlja ređa setva.
Rasad se pikira u novoizgrađene tople ili mlake leje.Ako se rasad pikira u martu mesecu, debljina sloja svežeg stajnjaka izmešanog sa plevom i slamom iznosi 30-40 cm.Leja se napuni smešom dobre i zdrave baštenske zemlje i dobro pregorelog stajnjaka u sloju od oko 20 cm. Ako se koristi nova i zdrava zemlja ne treba je dezinfikovati.Ukoliko koristimo već upotrebljavanu zemlju ili zemlju sa parcele gde je bilo sejano povrće,treba izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Pikiranje se može izvršiti u : neposredno u toplu leju,u saksije od pečene gline,u dži-fi saksije ili u presovane saksije.
Pikiranje direktno u zemlju je najjeftiniji i najbrži način,ali ima i svojih nedostataka.Najveći nedostatak je u tome što se prilikom vađenja rasada dešava da otpadne i deo zemlje sa žilica,a same žilice se pri tome oštećuju.Iz tog razloga rasađene biljke duže boluju,a samim tim je izgubljeno dragoceno vreme za ranu proizvodnju.
Biljčice se pikiraju po toplom i tihom danu.Ako je neophodno da se radi i po vetrovitom danu onda se naprave zakloni od debelog platna ili nekog drugog tekstila.
Na označenim mestima u leji,rasad se sadiljkom rasađuje,obično dublje nego što je bio u semeništu ( skoro do kotiledonih listića).
Razmak između biljaka u leji je različit zavisno od biljne vrste.Tako npr. paradajz se rasađuje na 10 x 10cm (12x12cm), paprika i plavi patlidžan na 8×8 cm,a celer i kupusnjače na 5×5 ili 6×6 cm.
Čim se ispikira jedan prozor odmah se biljke dobro zaliju i pokriju staklom i asurama.To se ponavlja dok se ne ispikira cela leja.Nakon toga leje ostaju pokrivene 1-2 dana.Ako pikiramo stariji rasad po lepom i sunčanom vremenu,leje ostaju pokrivene 3-4 dana,odnosno dok se rasad ne primi.Za to vreme toplu leju treba redovno provetravati,a ako je napolju toplo onda prozore treba malo odškrinuti,dok asure ostaju i dalje na njima.
Sejance treba pikirati čim dobiju prva dva stalna listića,nikako ne treba čekati da se pojavi i drugi par listića.Tako pikirani rasad manje boluje,brže i sigurnije se prima i lakše stvara adventivne žilice.
Najbolji,najbrži i najveći uspeh se postiže sa biljčicama koje se pikiraju u dži-fi saksije.To su u stvari saksije koje nastaju presovanjem treseta i strugotine,kojima se dodaju i neophodni hranljivi elementi.
Saksije od pečene gline su dosta skuplje.Koliko god da vodite računa o uslovima razvoja biljaka velika količina najdragocenijih žilica propadne čim dođe u dodir sa zidovima saksije. Pri rasađivanju biljaka na stalno mesto,biljke iz saksija sporije počinju sa intenzivnim razvojem.
Pikiranje rasada u presovane saksije od zemlje i stajskog đubriva daje dobre rezultate. Međutim,često se smeša zgorelog stajnjaka i zemlje ne spremi kako treba pa žilice biljaka ne mogu dobro da se razviju.Takođe se često dešava da usled kvašenja zemlja omekša i saksija se raspadne.
Pikiranje u saksije od stare hartije daje dobre rezultate,ali je njihova izrada spora.Pikirane biljke ne mogu da se prenose već ostaju na istom mestu do rasađivanja.Često se hartija raskvasi i propadne tako da prilikom rasađivanja na stalno mesto nema puno razlika između biljaka koje su pikirane u leju i onih koje su pikirane u saksije od hartije. S obzirom da se radi o rasadu ,zalivanje je češće,a količina vode je veća.Treba voditi računa o potrošnji količine vode, jer prekomerna vlaga više oštećuje biljke od suše.
Vladica Gavrilović, PSSS Negotin

[Autor]

Članci