[Petrović IgorUčesnik]

Silaža kukuruza predstavlja osnovno kabasto hranivo koje se koristi u ishrani svih kategorija goveda tokom čitave godine. Pravilno izbalansiran obrok za krave u svim ciklusima proizvodnje nezamisliv je bez korišćenja silaže kukuruza po gotovu kada se radi o ishrani grla u zimskom periodu. U tom smislu kvalitet silaže je od suštinskog značaja za stabilan obrok a samim tim i stabilnu proizvodnju i očuvanje zdravlja životinja. Kvalitet silaže se može najpouzdanije utvrditi primenom hemijskih analiza hraniva ali sasvim zadovoljavajuće rezultate daje, u praksi, utvrđivanje osobina silaže ( miris, boja i struktura ) pomoću organoleptičke metode tj.posmatrajem pomoću čula mirisa, vida i dodira.
Plesnivost je negativna pojava i javlja se kao posledica prisustva vazduha, tačnije kiseonika u pripremljenoj silaži. Plesni mogu biti uzročnici niza bolesti koje se nazivaju zajedničkim imenom mikoze i mikotoksikoze, a čiji su izazivači različite gljivice. Plesni se mogu javiti zbog grešaka prilikom samog procesa siliranja ili kao rezultat nepravilnog izuzimanja silaže za potrebe ishrane, pa se plesniv sloj obavezno odbacuje. Pored pojave plesnu u silo masi mogu se javiti i druge strane primese koje su unete prilikom pripreme silaže kao što je zemlja, najlon, razni metalni predmeti, žice i td. Neophodno je pažljivo rukovati silo masom, pregledati, na vreme uočiti i odstraniti takve predmete.
Osobine kao što su boja, miris i struktura veoma su bitne za organoleptički pegled. U optimalnim uslovima i pri pravilnoj tehnologiji silairanja cele bijlke kukukruza, boja silaže je žutozelena. Ukoliko postoji odstupanje od žutozelene boje to na govori da je prilikom siliranja cele biljke kukuruza došlo do manjih ili većih nepravilnosti. Tamnija boja silaže kukuruza ukazuje na visoku temperaturu prilikom silitranja mase. Bledozelena boja nam ukazuje na povećanu kiselost silaže.
Kao bitan faktor za organoleptičku ocenu silaže je miris silirane mase. Kvalitetna silaža treba da ima blago nakiseo i aromatičan miris koji podseća na miris kiselog povrća (kupusa, krastavca, sveži hleb sa kvascem ). Kako bi smo pravilno procenili miris silaže neophodno je pre pregleda masu protrljati kroz prste ili dlanove čime se pojačavaju njeni mirisi. Kada je silaža kvalitetna miris silaže se ne zadržava dugo na dlanovima već brzo ispari dok kod silaže lošeg kvaliteta ostaje dugo i teže isparava. Oporit, oštar miris najčešće posledica prisustva buterne kiseline. Ukoliko je prisustvo buterne kiseline manje silažu davati posle muže zbog mogućnosti prelaska mirisa u mleko i ne davati je steonim junicama. Ukoliko je konentracija buterne kiseline u silaži veća takvo hranivo se odbacuje i ne koristi u ishrani krava. Ukoliko je miris kiseo, siguran je znak povećanog prisustva sirćetne kiseline. Ovakav miris direktno utiče na smanjenu konzumaciju silaže, i životinja je nerado jede.
Struktura silaže je takođe bitan faktor ocene kvaliteta ovog hraniva. Strukturu silaže procenjujemo tako što napravimo lopticu od silo mase stiskajući je između šaka pri čemu ne bi trebalo da se cede sokovi. Lopticu spustimo na ravnu površinu, ukoliko ostane kompaktna 2-3 minuta struktura silaže je zadovoljavajuća. Kod kvalitetne silaže kukuruza nedvodmisleno se uočavaju pojedini delovi biljne mase ( stabljike, listova ili oblik zrna). Kod silaže lošeg kvaliteta ne raspoznaju se delovi biljaka i masa ima lepljivu i ljigavu strukturu.
Igor Petrović dipl.inž.stočarstva

[Autor]

Članci