OBRADA ZEMLJIŠTA ZA PŠENICU
Kako ćemo i čime obaviti osnovnu obradu zemljišta za pšenicu zavisiti,pre svega, od tipa zemljišta i preduseva, ali i dubine obrade parcele za predusev i trenutnog stanja (vlage) zemljišta.Tome treba dodati i sve značajniji činilac, a to je ekonomska opravdanost ove agrotehničke mere.Osim klasične obrade ponekad je racionalnije, a nekada i jedino moguće, primeniti redukovanu obradu oruđima koja razrivaju i rastresaju zemljište, kao što su čizel plugovi i razne vrste tanjirača. Prednost ovakvog načina obrade je u tome jer se obrada obavlja lakše i brže, broj radnih operacija je manji pa je i manje gaženje i sabijanje zemljišta.Na lakšim zemljišta orati do 25cm, a na težim 30-35cm. Ako je osnovna obrada za predusev bila kvalitetna i na punu dubinu dovoljna je obrada na 15 do 25cm, jer pšenica dobro reaguje na dejstvo predhodne duboke obrade. Međutim, ukoliko zaoravamo kukuruzovinu, onda je ipak potrebno orati na punu dubinu. U Srbiji najčešći predusev pšenici je kukuruz i proizvođači uglavnom odnose kukuruzovinu sa parcela. Zbog značajnog povećanja cene minealnih đubriva i sve manje upotrebe stajnjaka bilo bi dobro da ratari u većoj meri zaoravaju biljne ostake i da ih tako uključe u proces kruženja organske materije u zemljištu. To povoljno utiče na toplotni, vodni i vazdušni režim zemljišta, ali i na povećanu mikrobiološku aktivnost u oraničnom sloju. U zavisnosti od stanja zemljišta i raspoložive mehanizacije predsetvenu pripremu možemo obaviti tanjiračama, raznim vrstama drljača i setvospremača ili samo valjcima. Ukoliko je jesen sušna pripremljeno zemljište ne ostavljati neposejano duže od dva dana.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan