OBJEKTI ZA SVINJE

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #512773
    Nedeljković Zoran
    Učesnik

      OBJEKTI ZA SVINJE-ZORAN NEDELJKOVIĆ
      Pod pojmom “objekat” podrazumevaju se zgrade, i to počev od najjednostavnijih i najjeftinijih, pa do najskupljih i najsloženijih. Po osnovnoj podeli postoje 2 grupe objekata:
      I – ZATVORENI, sa toplotnom izolacijom (manjeg ili većeg stepena) i sa
      kontrolisanom klimom (takođe manjeg ili većeg stepena),
      II – OTVORENI, polu-otvoreni ili čak zatvoreni, ali bez toplotne izolacije I sa prirodnom (nekontrolisanom) klimom.
      Objekti za svinje mogu da budu i:
      – univerzalni, što znači za držanje svih kategorija u jednom objektu.
      U našoj zemlji je na ovaj način izgrađeno veći broj velikih farmi tzv. tunelskog
      tipa. U velikim zgradama velike dužine drže se zajedno sve tri osnovne
      kategorije: (u početku) krmače (u bukarištu, u čekalištu i u prasilištu), prasad u
      odgoju i (na kraju) – tovljenici.
      – specifični objekti samo za jednu kategoriju.
      To u stvari znači i fizičko odvajanje kategorija (krmače, prasad, tovljenici).
      Zahtevi pojedinih kategorija su različiti:
      a) KRMAČE u čekalištu i u bukarištu mogu biti sa jednostavnijim, prirodnijim smeštajem, dok u prasilištu mora biti viši stepen higijenskih i zdravstvenih
      uslova,
      b) PRASAD u odgoju obavezno moraju imati kontrolisanu klimu, pre svega zbog toplote,
      c) TOVLJENICI mogu da budu držani na dva načina: vrlo intenzivno u kontrolisanim (veštačkim) klimatskim uslovima, ali i manje intenzivno u prirodnijim
      uslovima.
      Uticaj objekata u svinjogojstvu je jako značajan bar po dva osnova:
      1) po visini investicija kod izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih objekata,
      2) po uticaju na ostvarivanje radnih procesa i postizanje proizvodnih rezultata.
      Po razvoju svinjogojstva poslednjih 10-20 godina sve više su se nametali i
      koristili zatvoreni tipovi objekata sa kontrolisanom klimom. To je omogućavalo
      podizanje intenzivnosti i sve veće rezultate u proizvodnji, na pr. prirast u tovu
      od 800 gr/dan, konverziju hrane od samo 2,8:1 kg/kg, itd. Sa visokim
      stepenom mehanizacije i automatizacije postizan je sve veći stepen radne produktivnosti.
      Taj trend u razvoju se i dalje nastavlja. Na taj način se i objekti i rad čoveka bolje iskorišćavaju. Tako se na 1 kvadratni metar objekta proizvodi u tovu oko 300 kg prirasta, a istovremeno ne troši više od 30 minuta rada čoveka.
      Međutim, i u svinjogojstvu se poslednjih desetak godina sve više nameću razmišljanja o podizanju i korišćenju jednostavnijih i, pre svega, jeftinijih objekata. Ako se izvrši pojednostavljeno grupisanje, onda se približno pojavljuju čak tri grupe:
      PRVA GRUPA – najskuplji objekti
      Kod tova svinja (kao najbrojnije kategorije) to su objekti sa dobrom toplotnom izolacijom i sa potpunom veštačkom razmenom vazduha. Oni redovno imaju i najsloženiju, a to znači I najskuplju opremu za ishranu i potpuna rešenja za čišćenje bez učešća rada čoveka
      Ovakvi objekti su veoma prihvatljivi u najrazvijenijim zemljama. Razlozi tome su:
      1) Veoma skupa radna snaga
      2) Visok stepen organizovanosti i međusobne povezanosti
      3) Potreba da se sa visokom produktivnosti snize ukupni troškovi, pa time konačna ekonomičnost.
      DRUGA GRUPA – najjeftiniji objekti
      Ova grupa objekata je suprotna krajnost u odnosu na prethodnu grupu. Radi se objektima bez ikakve toplotne izolacije i sa prirodnom klimom. Kao najjednostavniji objekti služe, pre svega, za fizičku zaštitu stoke (od atmosferilija,krađe, pristupa stranih lica ili životinja i sl.).
      Troškovi podizanja takvih objekata direktno zavise od dva veća faktora:
      a) veličine objekta: Manji objekti su redovno skuplji po jedinici površine. Treba stoga nastojati
      da objekti budu veći, odnosno najveće moguće (potrebne) veličine u zavisnosti od raspoloživog prostora.
      b) podna konstrukcija: Ovde je reč o dva tipa podne konstrukcije – sa plitkim ili sa dubokim kanalima. Objekti sa plitkim kanalima su, naravno, znatno jeftiniji, često i za 40-50%.
      Kao zaključak ovde se nameće: manji objekti sa dubokim kanalima su redovno
      Najskuplji.
      U iznetim primerima pojavljuju se i razlike u pogledu korišćenja raznih materijala (drvo – čelik), ali su te razlike znatno manje.
      Računajući samo troškove podizanja (znači, ne i opremanja), kod ove grupe najjeftinijih objekata moguće je “izaći na kraj” i sa čak samo 15-20% u odnosu na objekte prethodne grupe.
      Za uslove naše zemlje ova grupa objekata zaslužuje najvišu pažnju. Pored
      najvažnijeg razloga (niski troškovi izgradnje) treba istaći još i:
      a) troškovi opremanja objekata ove grupe ne moraju da pređu 50% u odnosu na (obaveznu) opremu objekata prethodne grupe,
      b) uvođenje objekata ove grupe u praktično korišćenje je lakše i jednostavnije.
      Međutim, u isto vreme je želja (a svakako i potreba) da se i u ovom tipu objekata postižu najbolji rezultati. Da bi se u tome zaista i uspelo potrebno je:
      1) Kod izgradnje ispuniti u detaljima sve ono, što je potrebno kao uslov za
      visoke proizvodne rezultate. To bi minimalno bilo:
      1-1) prostor za ležanje svinja u tovu mora da omogući visoku udobnost smeštaja (ležanja) i temperature;
      1-2) korišćenje savremenih hranilica, pre svega na bazi kašaste i tečne hrane;
      1-3) obezbediti visok stepen higijene sredine, uključujući vazduh.
      2) Kod korišćenja objekata je takođe slično. Naime, kod ovih objekata je uticaj čoveka – radnika veliki. To se ispoljava bar na 2 načina:
      2-1) kontrola i (svakodnevno) održavanje opreme, pre svega za ishranu I napajanje, kao i održavanje higijene;
      2-2) redovnu i čestu kontrolu svih životinja u tovu radi zapažanja promena i dodatnih intervencija.
      TREĆA GRUPA – kombinovani objekti
      Ova grupa je na neki način – veštačka! Naime, ovu grupu objekata čini kombinacija iz prve dve grupe. To kombinovanje može biti na razne načine i iz raznih pobuda, odnosno sa raznim ciljevima.

      Preuzeto iz stručne literature

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.