[Stojkić SlavicaUčesnik]

OBIČNI PAUČINAR
(Tetranychus urticae)

Običan paučinar je polifgna štetočina. Izgleda kao sitni mali pauk čija veličina u punom razvoju dostiže od 0,3 – 0,4 mm. Ženke su krupnije, jajastog su oblika, koje pred jesen dobijaju ciglasto – crvenu boju. Mužjaci su manjih dimenzija, žućkaste boje sa zašiljenim zadnjim delom tela. Jaje je loptasto i bezbojno.
Hrani se na mnogim biljnim vrstama, kako na gajenim tako i na korovskim biljkama. Napada veliki broj ratarskih i povrtarskih kultura ali isto tako i voćne kulture i vinovu lozu.
Najčešće se može uočiti na naličju lista i u početku su zgusnuti duž glavnih nerava, a ubrzo zahvataju celu lisnu površinu, gde se hrane sisanjem sokova. Kao posledica napada na licu lista se uočavaju nepravilne pege srebrnasto-bele boje.
Pri većem broju uboda list izgleda mramoran, tačkice se spajaju pa ceo list žuti i opada dok biljka zaostaje u porastu. Na naličju lista grinje ispredaju paučinu. U zavisnosti od domaćina na listovima može doći do pojave poznate pod nazivom bronzavost listova.
Tokom godine grinje imaju i preko 10 generacija. Prezimljavaju u stadijumu ženke u većim grupama na skrovitim mestima, posebno u periodu nepovoljnih vremenskih uslova (opalom lišću u pukotinama, pod korom ili kamenom i u površinskom delu zemljišta). Sa porastom temperature prelaze na zeljaste delove biljaka i počinju sa ishranom. Ženke se u početku hrane korovskim biljkama ili na prvim izdancima gajenih biljaka. Polaganje jaj počinje nakon nekoliko dana ishrane. Sam ciklius razvića jedne generacije zavisi od vremenskih uslova. Najvažniji faktor razvića je visina temperature. Pri optimalnim uslovima ciklus se završava za nekoliko dana (jaje do pokretnih stadijuma i stadijuma mirovanja). Značajni faktori razvića su i svetlost (intenzitet) i vlažnost vazduha.
Ukupno ima osam razvojnih stadijuma. Ženka izleže u proseku oko 90 jaja.
Kada se sve uzme u obzir najjači razvoj paučinara se uočava na krajevima parcela, na lakim zemljištima sa više svetlosti.
Na našim područjima obični paučinar ima 6-13 generacija godišnje. Ova štetočina se ne seli nego ostaje na biljnim ostacima odakle se pomoću vetra, insekata i dr. prenose.
Pregled parcela, kako bi se utvrdio intenzitet napada, radi se dijagonalno pri čemu se broje samo pokretni stadijumi. Naročitu pažnju obratiti na ivice parcele odakle se šire ka unutrašnjosti. Redovnim obilaskom terena može se dobiti prava slika brojnosti štetočine koja uz vremenske prilika daje pravu prognozu za suzbijanje.

Mere suzbijanja:
preventivne i hemijske mere(upotreba insekto-akaricida)
Kada se govori o zaštiti u zatvorenom prostoru mora se uzeti u obzir to da se grinje u plastenicima pojavljuju tokom cele godine, pa i u vreme kada se beru plodovi (npr.paradajz), te treba voditi računa o izboru preparata sa što kraćom karencom, kako bi se na tržište izneo proizvod bez ostataka pesticida.

Savetodavac: Slavica Stojkić

[Autor]

Članci