Овај поступак, да кажемо менаџмента има одређене предности с обзиром да рогови представљају главни узрок повреда трупа (модрице, посекотине) које су два пута чешће при гајењу рогатих него шутих говеда. Осим тога, обезрожена говеда захтевају манје хранидбеног простора, мање су опасна за одгајивање и транспорт а мањи је и ризик од последица агресивног понашања условљених хијерархојом у стду (повреде вимена, слабина, ока итд) као и према одгајивачу. У употреби је неколико видова обезрожавања : хемијско (каустичном пастом), термичко (термо – каутером) и физичко – сечом рогова. Данас је у многим земљама препорка па чак и законска регулатива да се обезрожавање спрооводи у најмањем узрасту односо у току прве четири недеље живота.
Код спровођења обезрожавања важно је спречити ланчану реакцију бол – стрес – дистрес чија активација угрожава физичко стање и понашање животиње. Бројни аутору су проучавајући утицај обезрожавања на добробит говеда, утврдили су да се његов негативан утицај одражава преко физиолошких, неуро – хуморалних и бихејвиоралних промена као последица бола и дистреса. Алтернатива обезрожавања је селекција и узгајање шутих говеда, којом би се не само избего бол и стрес већ би се елиминисали трошкови везани за њену примену.
Саветодавац за сточарство
Верица Лазаревић
Lazarević Verica
Lazarević Verica