[Gavrilović VladicaUčesnik]

( извод из Правилника објављеног у (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2017)
Објекти за животињске излучевине служе за складиштење животињских излучевина и могу бити:
1) ђубришта;
2) осочне јаме;
3) лагуне;
4) седиментацијски базени.
Објекат за складиштење животињских излучевина гради се од материјала
непропустљивог за воду, на начин који спречава изливање, испирање или отицање
стајњака у околину, као и загађење подземних и површинских вода.
Објекат за складиштење животињских излучевина гради се на најмање:
1) 20 м удаљености од спољашњег руба корита језера или друге стајаће воде;
2) 3 м удаљености од спољашњег руба корита водотока ширине корита 5 м или више;
3) 10 м удаљености од спољашњег руба корита водотока, на нагнутим теренима уз
водотокове са нагибом већим од 10%.
Објекат за складиштење животињских излучевина својим капацитетом треба да
обезбеди прикупљање стајњака за период од шест месеци.
Ђубриште је хоризонтални објекат од армираног бетона за лагеровање чврстог
стајњака.Под ђубришта ограђује се бетонским зидовима са три стране и треба да издржи сва статичка оптерећења којима је изложен у току манипулације стајњаком.
Осочна јама је укопани подземни бетонски објекат изграђен од материјала
непропустљивог за воду и покривен бетонском плочом са отвором за пражњење.
Осочна јама гради се у непосредној близини сваког ђубришта ради прикупљања течног
дела чврстог стајњака (у даљем тексту: осока) на начин који спречава истицање у
подземне и површинске воде. Капацитет осочне јаме обрачунава се према количини течне фазе стајњака коју не упије простирка за период од шест месеци. Та количина треба да се креће у границама од 5 до 10% од укупне количине излучевина течне фазе једног УГ.
Количина стајњака обрачуната према УГ износи од 45 до 55 кг/УГ/дан у зависности од
учешћа простирке. Код преживара та количина износи 55 кг/УГ/дан, а код непреживара
45 кг/УГ/дан. Код преживара однос чврсте и течне фазе је 3:2, а код непреживара 2:3.
Осочна јама користи се и за прихватање атмосферског талога и воде за одржавање
хигијене у објекту. Осочна јама повезана је са каналима за изђубравање у стајама, као и са подом ђубришта (површинском дренажом – риголом са спољашње стране ђубришта). До осочне јаме и ђубришта изграђује се бетонски прилаз. Ако се кроз систем и технологију гајења домаћих животиња не ствара осока осочне јаме није потребно градити.
Лагуна је објекат за лагеровање течног стајњака који се гради формирањем
земљишних базена мале дубине и велике површине. Изградња лагуне врши се ископавањем земље са подизањем земљаних насипа или без земљаних насипа. Дубина слоја течног стајњака у лагуни треба да одговара капацитетима датим у Прилогу 2 овог правилника. Према начину градње лагуна може бити: бетонска, лагуна са пластичном фолијом и лагуна обложена слојем глине. Бетонска лагуна се изграђује од армираног бетона и може се облагати фолијом у циљу повећања степена сигурности од отицања стајњака кроз зидове лагуне. Лагуна са пластичном фолијом је земљана лагуна обложена пластичном фолијом. Дно и зидови лагуне облажу се фолијом у два слоја. Између слојева фолије постављају се дренажне цеви које повезују лагуну са ревизионим шахтом. Фолија треба да се у потпуности прилагоди облику лагуне. Лагуна обложена слојем глине се после земљаних радова пресвлачи слојем глине. Наношење глине треба да обезбеди спречавање истицања и најмањих количина стајњака из лагуне. Слој глине наноси се у дебљини око 10 цм равномерно по зидовима и дну лагуне.
Седиментацијски базен је објекат кружног попречног пресека смештен изван стаје који служи за лагеровање течног стајњака. Седиментацијски базен гради се од материјала непропустљивог за воду и може бити надземни, полуукопани или потпуно укопани. Потпуно укопани седиментацијски базен покрива се плочом од армираног бетона или
ограђује оградом висине која је довољна да онемогући приступ домаћим и дивљим
животињама и неовлашћеним лицима. Око седиментацијског базена насипа се крупни шљунак или други одговарајући материјал у појасу од најмање 1 м. До седиментацијског базена гради се чврст прилазни пут који служи за кретање механизације за пражњење базена. У седиментацијском базену треба да постоје услови за коришћење механичког мешача за хомогенизацију течног стајњака у току неге, пред коришћење, као и за постављање пумпе за манипулацију течним стајњаком.
У непосредној близини стаје гради се пријемни базен који служи за пријем течног
стајњака из стаје и у њега се уливају канали којима се стаја изђубрава. У пријемни базен смешта се пумпа за манипулацију течним стајњаком. Манипулација течним стајњаком подразумева препумпавање течног стајњака у седиментацијски базен, сепаратор за сепарацију течног од чврстог дела стајњака или у цистерну за транспорт. Пријемни базен покрива се плочом од армираног бетона са отвором за пражњење или се ограђује оградом висине која је довољна да онемогући приступ домаћим и дивљим животињама и неовлашћеним лицима. Ако се врши сепарација течног од чврстог дела стајњака гради се и депонија за чврсти сепарисани део стајњака. Количина сепарата је од 0,5 до 1 кг/УГ/дан.
Капацитет депоније за чврсти сепарисани део стајњака зависи од броја УГ и дужине
лагеровања. Депонија за чврсти сепарисани део стајњака гради се поред седиментацијског базена, испод сепараторске кућице или постоља за сепаратор.
ПССС Неготин, Владица Гавриловић

[Autor]

Članci