[Janković ZoranUčesnik]

У претходних 5 година вршено је испитивање десет средње раних сорти трешања у београдском подунављу. Као стандард коришћена је сорта Самит (Summit), која се одликује врло крупним плодом (9,5g) срцастог облика, интензивне црвене боје и средње дугом петељком.

Високог је квалитета, обојеног сока са 17% суве материје. Недостаци су јој изразита бујност са усправним растом грана, касније ступање на род и слабија је родност. Плодови су слабије чврстоћеи осетљиви на пуцање покожице.Од испитиваних сорти издвојиле су се Силест (Celeste), Сандра розе (Sandra rose) и Сантина (Santina).

Силест je канадска сорта. Сазрева 8 дана после Бурлатове ране. Плод је крупан (9g) и веома привлачан, бубрежастог облика. Месо је средње чврсто, средње сочно, слатког укуса и пријатне ароме. Стабло је средње бујно до бујно и нешто касније пророди. Недостаци сорте су велика осетљивост плодова на пуцање покожице и умерена родност. Од свих испитиваних сорти имала је највећи однос растворљиве суве материје и укупних киселинаје, најбољу сензоричку оцену, као и атрактивност плода.

Сандра розе je канадска сорта. Сазрева 19 дана после сорте Бурлатова рана. Самооплодна сорта, умерене бујности и боље рађа на слабије бујним подлогама. Плод је врло крупан (9,5г), округласто-спљоштеног облика, тамно црвене боје, атрактивног изгледа и одличног квалитета. Мане ове сорте су нешто мања чврстоћа меса и осетљивост на трулеж плодова. Од испитиваних сорти спада у групу са највишим оценама за изглед плода.

Сантина je канадска сорта. Сазрева 13 дана после Бурлатове ране. Цвета рано и самооплодна је сорта. Стабло је слабо до средње бујно, рано пророди и добре је и редовне родности. Плод је врло крупан округласто срцастог облика, тамно црвене боје покожице. Месо је тамно црвене боје, чврсто, сочно, слатконакиселог укуса, пријатне ароме – високо квалитетно. Заслужује пажњу због добрих биолошко-привредних особина. Недостатак јој је осетљивост на пуцање покожице плода.

Описане сорте могу се препоручити за ширење у београдскм подручју, а њихово гајење у различитим агро еколошким условима и на већим површинама даће коначан суд која сорта има највећу тржишну перспективу.

Кориштена литература:
Трешња и вишња
проф.др.Драган Милатовић и сар.

Attachments:

• 

[Autor]

Članci