[Đorđević LjubišaUčesnik]

Na pšenici i ječmu se svake godine javljaju razne abnormalne promene, koje se najčešće ispoljavaju u vidu hloroze lišća, propadanja klijanca, zaostajanje biljaka u porastu i u prinudnom zrenju useva. Uzroci ovih pojava su vrlo različiti i nastaju dejstvom jednog ili više abiotičkih faktora. Štete od neparazitnih faktora na pšenici su redovno veće nego od parazitskih bolesti.
Nepovoljno dejstvo edafskih faktora: Jaka suša aposlednjih godina, naročito u aridnim područjima (takvo je naše područje) zntno je otežavala kvalitetnu pripremu zemljišta za setvu. To se posebno događa pri neblagovremenoj i neadekvatnoj obradi zemljišta posle prethodnog useva. U zavisnosti od stanja površinskog sloja zemljišta seme se tokom setve, polaže na razne dubine u zemljištu. Najteže posledice nastaju pri suviše plitkoj ili predubokoj setvi. Velika količina semena ostaje i na površini zemljišta. Seme na dubini 1-2 cm počinje da klija tek posle prvih kiša. U vlažnim uslovima takvo seme dobro klija, početni razvoj klijanca je zadovoljavajući. Međutim, nastane sušni period ili jači vetrovi, biljčice zaostaju u porastu, lišće zahvata hloroza, često praćena narandžastom pigmentacijom. Ovakva reakcija žita je posledica slabo razvijenog korenovog sistema biljaka i nemogućnost usvajanja vode i mineralnih materija, iz dubljih slojeva oranica.
U uslovima dublje setve (nailazili smo u proizvodnji i preko 12 cm), klijanje i nicanje useva obično je produženo, biljčica je izdužena i često nekrotira. Bokorenje kod ovakvih biljaka je skoro po pravilu veoma slabo.
U nepovoljnim uslovima vlažnosti zemljišta, klijanje semena, nicanje useva i dalji razvoj biljaka veoma su neujednačeni i pri optimalnoj dubini setve. Slab razvoj useva i hloroza lišća sreće se i pri nedostatku vlage u dubljim slojevima zemljišta. U sušnim područjima prilično se učestalo javlja takozvani stres na pšenici, pri nedostatku vlage u zemljištu i za vreme visokih dnevnih temperatura. To se, naročito, događa ako takvi uslovi nastaju u doba cvetanja i nalivanja zrna. Pšenica gubi normalnu zelenu boju, lišće postaje hlototično. Gubljenjem vitalnosti biljke postaju osetljive prema bolestima. Od stresa najviše stradaju suviše bujni i pregusti usevi.
Pojava zabarivanja (suvišak vode u zemljištu), takođe ima negativne posledice na žitima. Biljke zaostaju u porastu, postaju hlorotične, a pri dužem zabarivanju one propadaju.
Nedostatak hranljivih materija u zemljišti izaziva različite promene na žitima. U našim uslovima najčešća je pojava simptoma deficita osnovnih hraniva (NPK), što se ispoljava slabijim razvojem korena i nadzemnih delova biljaka. U slučaju nedostatka azota na biljkama se javlja hloroza ili bledilo, kod nedostatka kalijuma i nekroza ivica liske, a kod nedostatka fosfora javlja se purpurna pigmentacija .U proizvodnji se najčešće sreću simptomi nedostatka azota. Suvišak azota pak izaziva poleganje useva. Više o ovim nedostacima je obrađeno u poglavlju o snabdevenosti pirotskog polja osnovnim elementima.
Zadnjih godina u našim krajevima vlada golomrazica, a kao posledica toga nastaju oštećenja od mraza. Većina gajenih sorata ispoljava priličnu otpornost prema niskim temperaturama. Međutim, u uslovima golomrazice dolazi do oštećenja biljaka, što se obično manifestuje nekrozom vrhova lišća i promenom boje biljaka, dok palež vrhova lišća može biti prouzrokovan i uticajem jakih i suvih vetrova, genetskih osobina pojedinih sorata i drugih faktora. Naročito velike štete nastaju na temperaturama nižim od -15º C, bez snega i na bujnim usevima. Na jarom ječmu se intenzivno javlja hloroza lišća kada je temperatura tokom marta ispod 5º C. Nastajanjem toplijih dana, i u povoljnim uslovima vlažnosti zemljišta, ovi usevi se brzo oporavljaju.
Oštećenja od pesticida (herbicida): Na žitima se često sreću razni simptomi oštećenja od herbicida, u ređim slučajevima i od insekticida. Primena visokih doza hormonskih herbicida, neadekvatno vreme tretiranja useva i nepovoljni temperaturni uslovi, povlače depresivne ili fitotoksične efekte na pšenici i ječmu. Ove abnormalne promene se ispoljavaju bledilom lišća, ponekad pojavom mrke pegavosti, deformacijama stabla, otežanim izbijanjem klasa iz lisnog rukavca i deformacijom klasa. Pri jačim oštećenjima od hormonskih herbicida, često nastaju veće štete nego što bi sami korovi pričinili.

PSSS Pirot, Ljubiša Đorđević, dipl.ing.

[Autor]

Članci