Uljana repica, kao i druge medonosne biljke, izlučuje različitu količinu nektara u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine. Pri lučenju nektara, spoljašnji uslovi deluju kompleksno. Ako jedan od ovih uslova (vetar, vlažnost, temperatura, jačina osvetljenja itd.) nije optimalan za ovu biljnu vrstu, doći će do smanjenja lučenje nektara. Hladna kiša sa iznenadnim padom temperature dovodi i do prekida lučenja nektara. Pad temperature od 10 o C izaziva unutar biljke zastoj u pretvaranju skroba u šećere, glavne sastojke nektara. Mineralna ishrana useva uljane repice odražava se na izgled cveta i količinu izlučenog nektara.
Hemijski sastav nektara određuju, prvenstveno šećeri, jer imaju najveći udeo u suvoj materiji. Ostali sastojci nektara, kao što su joni soli, amino kiseline, vitamini i aromatične materije, takođe utiču na privlačnost uljane repice kao pčelinje paše i na karakterističan ukus i miris meda.
Sa jednog hektara uljane repice koja je u punom cvetu pčele mogu da sakupe 80kg, a na parcelama sa visokom agrotehnikom i do 195 kg meda. Neki autori navode i veće količine.
Med je žut, brzo kristališe i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Veoma je sladak, ali nema drugi ukus. U lošim uslovima čuvanja može da uskisne. Ako se planira uklanjanje ovog meda iz košnice, onda je neophodno vrcanje svake nedelje, jer med kristališe vrlo brzo i tada se može ukloniti samo pomoću zagrevanja ili pčela. Najbolje se koristi kao kremiran med. Za zimsku ishranu pčela nije dobar i u te svrhe ga ne treba upotrebljavati, ali se može koristiti za spravljanje šećerno-mednih pogača kojima se vrši rano prolećno prihranjivanje pčela. U apiterapiji koristi se u lečenju čireva i urinarnog trakta
Nenad Ne[ovi’, PSSS Kraljevo.
Nešović Nenad
Nešović Nenad