[Marinković DejanUčesnik]

Precizno programiranje i kontrola procesa rasta i razvoja jagode predstavljaju osnovu za definisanje visokointenzivnih sistema gajenja, počev od upotrebe kvalitetnog sadnog materijala, pravilno izvedene sadnje, kontrolisanog razvoja biljaka i dozrevanja plodova u cvasti.
Reakcija bokora jagode na temperaturne uslove i dužinu dana odlika su sorte o kojem se mora voditi računa prilikom projektovanja sistema gajenja. Time je jagoda kao kultura dovedena na visok nivo isplativosti, s obzirom da visoka zarada pokriva velika ulaganja a to sveukupno opravdava dalje tehnološke inovacije u osavremenjavanju industrijske proizvodnje plodova jagode.
Savremena tehnologija proizvodnje jagode počiva na postulatima visoko održivih sistema gajenja. Jedan od njih svakako je kvalitetan izbor i priprema zemljišta. Kulture koje su prethodno gajene na određenoj parceli u velikoj meri mogu odrediti realizaciju rodnog potencijala zasada jagode, nezavisno od ostalih parametara proizvodnje.
Najpre valja istaći značaj plodoreda, koji podrazumeva da se jagoda ne sme gajiti na parceli na kojoj je bila već eksploatisana, najmanje 3-5 godina. Primena solarizacije i parenja zemljišta praćena unošenjem veće količine organskih đubriva može biti valjana alternativa ovom pravilu, ali se ona u praksi retko primenjuje. Predkulture koje odgovaraju podizanju jagodnjaka su leguminoze, a one nepovoljne uglavnom su kulture koje su podložne napadu verticilioza (paradajz, paprika, krompir, jagoda). Nisu retke pojave da loš odabir gore navedenih predkultura, iako u zemljištu nije otkriveno prisustvo Verticilium spp. dovodi do dva puta nižeg prinosa u zasadu jagode podignutom na neadekvatno prethodno korišćenom zemljištu. Verticilijsko venuće, bolest uzrokovana vrstama Verticillium dahliae i V. Albo-atrum, jedna je od važnijih bolesti jagode koja se javlja naročito u stresnim uslovima, poput visokih temperatura, visokog intenziteta svetlosti ili suše. Bolest je najopasnija na biljkama koje plodonose. Izvor infekcije jesu mikrosklerocije koje omogućavaju preživljavanje patogena u nepovoljnim uslovima i u odsutnosti biljaka domaćina. Intenzitet bolesti zavisi od nivoa i distribucije inokuluma u polju, shodno prethodno uzgajanim kulturama ili prisutnim korovima. Zanemarivo je širenje bolesti s biljke na biljku u vegetaciji, iako je moguće kontaktom putem korena. Međutim, patogen se može širiti vodom, vetrom, zaraženim sadnim materijalom i biljnim ostacima. Jedna od mera koja se preporučuje na zaraženim zemljištima jeste i fumigacija.
Povoljne agrohemijske osobine zemljišta za gajenje jagode podrazumevaju dobar mehanički sastav (maksimalno 40 % ukupne gline) ali i visoku obezbeđenost humusom (3-5 %) i najvažnijim hranivima (P2O5 i K2O sa preko 17 mg/100 g v.s.z.u.), uz blago kiselost zemljišta (pH u rasponu 5,5-7,5). Za postizanje ovih vrednosti potrebno je izvršiti odgovarajuće agromeliorativno đubrenje, ali tako što se najpre izvrši plitka obrada zemljišta (do 35 cm dubine), potom se površinski rasture neophodne količine đubriva a onda samo plitko freziranjem unesu u zemljište.
Pored VF kvalitetnog sadnog materijala, koji je jedan od najvažnijih elemenata u postizanju održivog proizvodnog rezultata, gustina sklopa i sistem gajenja takođe su bitan element gajenja, i oni su u najvećoj meri određeni bujnošću sorte, tipom supstrata kao i ostalim agro- i pomotehničkim elementima proizvodnog sistema. Jednoredni sistem gajenja najčešće je u primeni kod bujnih sorti jer obezbeđuje dovoljno svetlosti za kvalitetno odvijanje programne faze diferencijacje generativnih pupoljaka pri osnovi korenovog vrata. Ovaj sistem gajenja, bez obzira na to da li su biljke posađene u ravni ili na gredicama podrazumeva gustinu sklopa od 33-55.000 biljaka/ha ili oko 4-5 bokora/m2 (najčešća gustina sadnje je 0,9 x 0,25 m).
Kvalitetna sadnja jagode jedan je od preduslova za uspešno jagodarenje. Podizanje zasada jagode valja obaviti na besprekorno pripremljenom zemljištu, koje (bez obzira na sistem gajenja) valja završiti 10-15 dana pre sadnje a potom obezbediti kvalitetno zalivanje supstrata sa 30-50 l/m2 vode u nekoliko navrata do sadnje. Sadnju je najbolje obaviti po dezinfekciji kompletnog sadnog materijala (čuvanog čak 10 meseci u hladnjači) potapanjem u dezinfekciono sredstvo. Sadnju obaviti sa račvastom sadiljkom, poštujući princip savijanja i odsecanja vrha korena živića prilikom potiskivanja korenja u zemljište. Naime, neodsečeni vrhovi korenja dovode do sušenja cele biljke, što je posledica rizomskog svojstva korena jagode koji nema sekundarni rast. Dalje, zaostajanje vazdušnih džepova nastalih kao posledica nedovoljno kvalitetnog spajanja korena sa zemljom dovešće do sličnih posledica (odumiranja korena i cele biljke), kao što je to slučaj i sa dubokom ili plitkom sadnjom. Produktivnost sadnje na foliji račvastom sadiljkom je visoka (oko 400 sadnica/h) pored sigurnosti koju obezbeđuje u pogledu visokog procenta prijema biljaka.
Nega biljaka do kraja prve vegetacije podrazumeva niz pomotehničkih operacija koje obezbeđuju što bolje razviće bokora (što bolje ukorenjavanje i diferencijaciju generativnih pupoljaka) uz redovnu primenu agrotehničkih operacija:

 Redovno uklanjanje cvasti i stolona, uz popunjavanje upražnjenih sadnih mesta živićima dobijenim iz stolona vođenih i pričvršćenih u prazne kućice valja raditi oprezno jer je u pitanju sveže posađen i nedovoljno dobro ukorenjen sadni materijal. Kvalitetan bokor pred ulazak u zimsko mirovanje trebalo bi da ima razvijene 3-4 bokornice sa po 2-3 generativna pupoljka (oko 15 cvetnih drški/biljci). Ovo obezbeđuje održivi prinos od oko 1 kg ploda/bokoru;
 Visoko postavljene gredice sa folijom olakšavaju posao oko održavanja biljaka, čak i uz međurednu upotrebu malča (slame);
 Nega biljaka u drugoj godini života zasada (prva godina plodonošenja) rezultat je dobro odrađenog posla u prvoj vegetaciji koji za rezultat ima dobro razvijene bokornice sa visokim rodnim potencijalom. Prolećni pomotehnički radovi podrazumevaju odstranjivanje sasušenih i oštećenih listova i uklanjanje novih stolona. Ovo poslednje direktno utiče na povećanje prinosa za 50-70 %, i izvodi se 3-4 puta pre i posle berbe ručno i makazama/nožem;
 Gajenje jagoda na foliji ubrzava berbu za 2-3 dana, ali je veoma važno obezbediti i kvalitetno oprašivanje. Upotreba bumbara u ovu svrhu je višestruko korisna jer oni imaju veći T-raspon letenja od običnih pčela i ostvaruju veći efekat oprašivanja jačim udarom krila (efekat stresanja) u blizini cvetova jagode;
 Dinamika dozrevanja plodova mora biti praćena blagovremenom berbom, posebno u zaštićenom prostoru gde se brže postiže veća suma temperatura i brže je dozrevanje plodova. Blagovremena berba podrazumeva da na bokoru pred početak berbe treba da bude najviše 2-3 zrela ploda. Višak zrelih plodova ima za posledicu oslobađanje veće količine etilena koji izaziva prinudno lančano sazrevanje susednih plodova koji još nisu postigli potrebnu masu, što u krajnjem ishodu direktno negativno utiče na ostvarenu dobit i manji prinos;
 Po završenoj berbi obavezno je uklanjanje cvetnih drški, stolona i ostataka od stolona i oštećenog/sasušenog lišća;
 Nega biljaka u trećoj godini života zasada (druga godina plodonošenja) zahteva poseban tretman bokora, pored svih onih operacija koje su bile prisutne u prethodnoj vegetaciji (odstranjivanje sasušenih i oštećenih listova i uklanjanje novih stolona). Naime, na bokoru je rezanjem neophodno odstraniti slabo razvijene i suvišne bokornice, koje nisu pravilno raspoređene u kućici (odabira se po pravilu dve-četiri najbolje razvijene, ukorenjene i pozicionirane bokornice na različitim stranama sveta). Ovo je veoma važan zahvat koji obezbeđuje rasterećenje bokora od slabo diferenciranih cvetnih drški i smanjenog kvaliteta roda kao i prolongiranog zrenja sitnijih plodova koji značajno umanjuju kvalitet i kvantitet roda. Ovaj pomotehnički zahvat se obavlja u periodu februar-mart i praktično uspostavlja stanje u bokoru kao na početku prve godine plodonošenja.

Sistemi gajenja jagode u zaštićenom prostoru podrazumevaju upotrebu niskih i visokih plastenika. Oni obezbeđuju visoko intenzivnu proizvodnju smanjenog rizika, i pored visokih investicija. Naime, niski plastenici traže manja ulaganja pa se mogu otplatiti već posle prve godine. Plastenici pružaju zaštitu od poznih mrazeva, čime se spašava oko 30 % zarade i oko 20 % najkvalitetnijeg prinosa, koji bi bio izgubljen usled izmrzavanja prvih i najkrupnijih cvetova u cvastima koji nose najkvalitetniji rod. Plastenici obezbeđuju i 7-10 dana raniji početak berbe, što dodatno pozitivno utiče na finansijski rezultat, pored ekonomičnije fitosanitarne zaštite biljaka, boljeg kvaliteta plodova i lakše berbe.
dr Dejan Marinković

[Autor]

Članci