[Jelena MilenkovićUčesnik]

Navodnjavanje je jedan od preduslova visokih prinosa i dobrog kvaliteta plodova, zbog toga predstavlja veoma bitnu meru u voćarstvu. To se naročito odnosi na reone gde je količina padavina ispod 600 mm godišnje i gde je loš raspored padavina, jer se smatra da voću treba 600 do 800 mm padavina, u zavisnosti od vrste. Potrebe za vodom zavise i od tipa zemljišta, ekspozicije, podloge i drugih faktora. Na južnim ekspozicijama, peskovitim i vetrovitim terenima potrebe voćaka za vodom su veće u odnosu na potrebe biljaka gajenih na strukturnim zemljištima i severnim ekspozicijama. Podloge koje su slabobujne imaju slabije razvijen korenov sistem i samim tim neophodno je navodnjavanje. Voćke koje su zasađene u kasno proleće odmah nakon sadnje imaju potrebe za navodnjavanjem. Nedovoljna vlažnost zemljišta izaziva otežano funkcionisanje biljaka, nakon sadnje loš je prijem, rast i razvoj biljaka, slabije je cvetanje zato što opadaju cvetni zameci. Takođe, u sušnom periodu lišće može usled razlike u osmotskom pritisku da oduzima vodu plodovima, koji ostaju sitniji i lošijeg su kvaliteta.
Tokom perioda vegetacije potrebno je voćkama obezbediti lako pristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere. Za jabučaste i koštičave vrste potrebno je navonjavati sloj od 40 do 60 cm zemljišta, jer se tu nalazi aktivna zona korena. Biljke nemaju iste potrebe za vodom u različitim fenofazama i često se voćke navodnjavaju prema kritičnom periodu za vodu, ali režimi navodnjavanja mogu se odrediti i na osnovu vlažnosti zemljišta i stanja biljaka.
Voćke najviše vode troše od završetka cvetanja do kraja intenzivnog porasta plodova. Potrebe za vodom po mesecima su:
april 40 do 60 mm
maj 70 do 100 mm
jun 90 do 120 mm
jul 110 do 130 mm
avgust 110 do 130 mm
septembar 50 do 60 mm
Kritične faze razvoja u odnosu na vodu su cvetanje, porast lišća i mladica, formiranje zametaka i porast plodova. Prvo navodnjavanje vrši se pre cvetanja, ukoliko u zemljištu nema dovoljno zaliha, jer se time podstiče oplodnja, zametanje i vegetativni razvoj voćaka. U cvet se tada usmerava najveća količina minerala iz zemljišta, uključujući i slabo pokretne minerale, kao što je na primer kalcijum, voda, odnosno optimalna vlažnost zemljišta podstiče kretanje minerala. Drugo navodnjavanje se vrši neposredno pre julskog opadanja, u periodu najvećeg porasta vegetativnih organa, kada se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi. Tada je najveća i evapotranspiracija, pa stabla voćaka najviše troše vodu. Treće zalivanje obavlja se početkom avgusta, kod vrsta koje plodonose krajem avgusta i tokom septembra. Četvrto navonjavanje se po potrebi vrši samo kod sorti jabuke i kruške za zimsku potrošnju i obavlja se mesec dana pre berbe. Ovaj režim zalivanja je dobar za voćnjake na težim zemljištima koji se navodnjavaju brazdama ili kišenjem. Kod voćnjaka na lakšim zemljištima treba navodnjavati kišenjem više puta, dok kod sistema kapanjem treba navodnjavati gotovo svaki dan. Podrazumeva se da zalivanje treba prilagoditi padavinama u tom periodu godine. Velike količine vode u zemljištu negativno utiču na aeraciju i može doći do gušenja korena.

[Autor]

Članci