[Vujinović SnježanaUčesnik]

Paradajz ima dobro razvijen korenov sistem koji u zemlјištima dobrih fizičkih svojstava može dostići dubinu i do 150 cm. Najveće količine vode troši iz zone aktivne rizosfere, odnosno 50-70 cm. Iako razvijen, koren je relativno slabe usisne moći, i zbog toga zahteva povišenu vlažnost zemlјišta. Vodni stres najviše umanjuje prinose u fazama rasađivanja rasada, cvetanja i porasta plodova.
S obzirom da se paradajz proizvodi iz rasada, posebno je osetlјiv na obilnu vlažnost zemlјišta, jer skromnije zahteve za vodom u odnosu na proizvodnju rasada drugih vrsta povrća. Za rasad se tada u uslovima prevelike vlažnosti zemlјišta dobijaju izdužene i nežne bilјke. Paradajz ima nešto paradajza je specifično da se može uspešno primenjivati zalivni režim prema spolјašnjim promenama na bilјkama, odnosno kada lišće dobije tamno zelenu boju.
Prvo zalivanje se obavlјa zajedno sa rasađivanjem, drugo posle 3-5 dana prilikom popunjavanja praznih mesta. Posle rasađivanja ne bi trebalo zalivati 10-15 dana kako bi se omogućilo što bolјe ukorenjavanje bilјaka. Vegetaciona zalivanja su po turnusima u modificiranom obliku. Do pojave prvih plodova zalivanje se obavlјa 8-12 dana, a kasnije svakih 5-10 dana. Kod sorata sa višekratnom berbom u periodu berbi plodova zalivanje se obavlјa po potrebi posle svake berbe. U fazi formiranja cvetnih zametaka posle rasađivanja do pojave prvih plodova poželјna je niža vlažnost, da bi se stvorio što veći broj cvetova i plodova, a potom povišena vlažnost zemlјišta treba da obezbedi visok prinos. U tehnološkom dozrevanju obilno i nepravilno navodnjavanje kao i smenjivanje suvih sa vlažnim periodima treba izbegavati jer poremećeni tok vlažnosti uzorkuje pucanje plodova, što ima pogoršava kvalitet i smanjuje tržišnu vrednost.
Norma zalivanja treba da prokvašava sloj 50-70 cm u zavisnosti od fizičkih osobina zemlјišta. Broj zalivanja varira u zavisnosti od količine i rasporeda padavina. Paradajz ima potrebe za vodom između 450-520 mm u vegetacionom periodu kako bi se održavala vlažnost zemljišta na nivou od 70 do 80 % PVK, a zalivne norme odmah nakon sadnje treba da budu između 15 i 20 mm, u fazi dobrog ukorenjavanja oko 30 mm, a u fazi dobro razvijenog vegetativnog dela i sazrevanja plodova 50 mm zalivne norme. To znači da u našim agroekološkim uslovima deficit padavina iznosi od 250 do 300 mm.
Preporuka je da se prednost daje sistemu kap po kap jer najracionalnije troši vodu i ne dolazi do kvašenja nadzemnog dela bilјke. Takođe, s obzirom da su klimatske promene poslednjih godina sve izraženije i u našim agroekološkim uslovima, neophodno je da se prilikom navodnjavanja koristi voda iz vodotokova, nikako hladna iz bunara. Tako biljke neće doživeti stres. Ukoliko je bunarska voda jedino moguće izvorište vode za navodnjavanje, tada je potrebno uvek izvesnu količinu vode povući u neke tankove, bazene, burad… kako bi se smlačila na temperaturu od 25 do 27 °С pre nego što se pusti kroz sistem za navodnjavanje.

Snježana Vujinović, dipl.inž.

[Autor]

Članci