Navodnjavanje
Paprika je najosetljivija na nedostatak zemljišne vlage posle presađivanja i u fazi cvetanja i razvoja plodova. Na lakšim zemljištima paprika se navodnjava češće, većim količinama vode, dok na težim ređe, manjim količinama vode.
Posle sadnje papriku ne treba zalivati velikim zalivnim normama. Ako je zemljište zaliveno pred sadnju, onda je dovoljno oko 10 l/m<sup>2</sup>. Tokom perioda visokih temperatura zalivnu normu od 10-15 l/m<sup>2</sup> treba ponoviti 2-3 puta.
Nakon ukorenjavanja papriku treba zaliti sa oko 20-30 l/m<sup>2</sup>. Kontrolu stanja useva obaviti nakon 5-7 dana i ako je potrebno popuniti prazna mesta i ponoviti navodnjavanje.
Navodnjavanje može biti sistemom kap po kap, koji se smatra i najefikasnijim jer obezbeđuje optimalan odnos vode i vazduha u zemljištu, kao i dobro ukorenjavanje biljke. Preko ovog sistema, ukoliko je potrebno prihranjivanje mogu se dodati vodotopiva mineralna đubriva.
Tradicionalni sistem navodnjavanja je potapanjem i brazdama, dok se veštačka kiša koristi samo u slučaju da ne postiji druga mogućnost.
Prihranjivanje
Kao i kod svake druge biljke i kod paprike je neophodno obezbediti dovoljno hrane tokom celog vegetacionog perioda, a naročito u vreme povećanih potreba za vodom.
Svaka faza podrazumeva i određenu količinu hraniva. Tokom ukorenjavanja, potrebno je dodati fosfor (1:4:1) čime se pospešuje razvoj korena, a njegov značaj se povećava ukoliko je zemljište hladnije. Fosfor je bitan i konstantno prisutan sve do i tokom cvetanja. Nakon ove faze, dolazi do početnog porasta i zametanja plodova. Tada je neophodno obezbediti ujednačen odnos NPK hraniva (1:1:1), sve do početka intenzivnog cvetanja i oplodnje. Do prve berbe treba dodavati kalijum i azot (2:1:3), čime se pospešuje boja, ukus, kvalitet i trajnost plodova. Potrošnja azota se povećava sa povišenim temperaturama i jačom svetlošću. Tokom intenzivnog plodonošenja, pa do kraja berbe, treba učestaliti kalijum (2:1:4). Fertigacijom i folijalnom prihranom treba dodavati i kalcijum jer njegov nedostatak dovodi do truleži na vrhu ploda.
Nakon svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje, zbog unošenja đubriva u zemljište, kao i međuredno kultivisanje i okopavanje, čime se omogućava dostupnost azota biljkama.
Folijalna prihrana je takođe poželjna jer se njome obezbeđuje bolji porast, ali i zdravstveno stanje biljke.
Gordana Marušić
Gordana Marušić