[Jocić DejanUčesnik]

Komercijalno gajenje kupine nije moguće bez odgovarajućih naslona.Uspravno rastuće sorte (sa ili bez bodlji) mogu se gajiti po sistemu žbunova gde se kao naslon za svaki žbun koristi jedan jači kolac.
Najčešći i skoro isključivi način gajenja puzećih sorti kupine je špalirski tip,a od više njih horizontalni sistem sa tri žice (nešto modifikovan) je najviše u eksploataciji. On podrazumeva postavljanje noseće konstrukcije od stubova i žice za koju se vezuju izdanci koji nose rod.
Postavljanje naslona je dosta skupa investicija. Zato se taj posao mora uraditi kvalitetno pošto jednom postavljeni nasloni treba da funkcionišu sve vreme eksploatacije zasada kupine-dakle najmanje 15 godina.
Stubovi koji se koriste za pravljenje naslona mogu biti od različitog materijala (drveni, betonski, gvozdeni i plastični), a u upotrebi su najčešće drveni, od bagrema. Dužina stubova treba da je oko 3m,od čega se 60-70cm ukopava u zemlju.Za formiranje naslona potrebno je da je stub visok iznad zemlje najmanje 220-240cm i prečnika najmanje 10cm. Rastojanje između stubova najčešće je 5-6m zbog velike bujnosti žbunova kupine tokom vegetacije.Veća rastojanja su rizična, jer mogu prouzrokovati krivljenje i padanje špalira u punom rodu,posebno tamo gde su jači vetrovi.Čeoni stubovi na krajevima reda su nešto deblji i malo više se ukopavaju u zemlju, a podupiru se kosnicama nešto manjih dimenzija. Umesto kosnika može se izvršiti i ankerisanje stubova sa više upredenih debljih polučeličnih žica. Radi lakšeg prolaza bolje je podupiranje nego ankerisanje čeonih stubova.Za 1 ha zasada potrebno je oko 600 stubova i 66 podupirača.Pre postavljanja u zemlju stubovi se mogu impregnirati raznim hemijskim sredstvima (ksilol i dr.) ili nagorevanjem, čime se povećava njihova trajnost. Samo ukopavanje vrši se ručno ili uz pomoć motornih ili traktorskih burgija.
Pored drvenih,mogu se koristiti i betonski, gvozdeni ili plastični stubovi, koji su dugovečniji, ali i znatno skuplji.
Posle postavljanja stubova montiraju se žice. Broj redova žica zavisi od odabranog sistema gajenja, a za horizontalni sistem potrebna su 3 reda žice na visini od 70,140 i 200 cm iznad zemlje. Žica treba da je pocinskovana i debela najmanje 3,4 do 3,8 mm. U praksi se pokazalo da da treći red žice ne bi trebalo postavljati ispod 200 cm visine, jer se izdanci tokom zime lome i u narednoj godini nemaju dovoljnu visinu. Za rastezanje žice koriste se razni zatezači, klamfice, ekseri i sl.
Kada se uspravno rastuće sorte gaje po sistemu špalira, postavlja se jedan ili dva reda dvojnih žica. Ako je samo jedan red on je na visini od 120 cm, a ako su dva reda, prvi treba da je na visini od 70 cm, a drugi na visini od oko 140 cm. Razmak između dvojnih žica treba da bude oko 40 cm. To se postiže zakivanjem letvi na stubove u horizontalnom položaju na čijim krajevima se postavljaju žice.
Pri postavljanju stubova i žica treba voditi računa da se žbunovi kupine ne lome i oštećuju.

dipl.ing. Dejan Jocić

[Autor]

Članci