Osim što se mogu naći u žitaricama, mikotoksini mogu biti prisutni u voću i povrću. Mikotoksine produkuju različite gljive. Reč je o jedinjenjima koja nemaju neki specifičan miris, ne mogu se videti a reč je veoma moćnim prirodnim otrovima.
Mikotoksini koji se mogu naći u voću i povrću potiču od gljiva iz rodova Aspergillus, Penicillium i Alternaria. Do infekcije plodova ovim gljivama može doći tokom vegetacije, zatim tokom berbe i sortiranja, transporta i na kraju tokom čuvanja. Važno je znati da su mikotoksini stabilna jedinjenja i da ostaju u voću i povrću i u njihovim prerađevinama i onda kada gljiva više nije prisutna.
Gljive iz roda Aspergillus proizvode aflatoksin. Aflatosin mogu sadržati proizvodi poreklom iz tropskih krajeva kao što su kikiriki, pistaći, bademi i razni začini. Ovim toksinom može biti kontaminirano i razno suvo voće i povrće i mogu se naći u soku od jabuka.
Gljive iz roda Penicillium i Aspergillus proizvode ohratoksin. Ovaj toksin se može naći na plodovima trešnje, breskve, jagode,grožđa, pa je tako prisutan u vinu ali i pivu.
Gljive iz roda Penicillium sintetišu i mikotoksin pod nazivom patulin. Ovaj mikotoksin je najčešće prisutan u jabukama, kruškama, kajsijama, breskvama, grožđu, a najšteniji je u kašama i sokovima dobijenim od plodova jabuke.
Gljive iz roda Alternaria metabolišu alternarijske toksine (AOH i AME) koji su prisutni u mandarinama, malinama, dinjama, jabukama, semenkama suncokreta i uljanoj repici. Ovaj toksin može biti prisutan i u prerađevinama od voća kao što je sok od jabuka, sok od brusnica i malina i u crnom vinu.
Božanić Monika
Božanić Monika