[Tanasković BrankoUčesnik]

Za zasnivanje malinjaka prevashodno izabrati dobro analiziranu lokaciju i predeo za prihvatljive uslove u ovoj proizvodnji. To podrazumeva i unapred odrađenu agrohemijsku analizu zemljišta, uz stručnu preporuku za poboljšanje njegove plodnosti i dalji smer u samoj obradi.
Pravilna priprema zemljišta za zadnju je jedan od najbitnijih faktora koji direktno utiče na visinu prinosa i kvalitet ploda. Broj, vrsta i obim operacija koje je neophodno izvesti uslovljen je zatečenim stanjem na parceli, odnosno prethodno gajenim kulturama. Ukoliko je predusev malini bila livada, prvi radovi predstavljaju uništavanje korova totalnim herbicidima, ili u godini pred sadnju za prirodno smanjenje korovske populacije sejati strna žita ili heljdu. Takođe, dobar izbor su raž, divlji radič, grahorica, koji značajno poboljšavaju strukturu zemljišta.
Nakon adekvatne pripreme zemljišta i odgovarajuće primene adekvatnih hraniva ( koja uključuju đubriva organskog i mineralnog porekla) a prema rezultatima analize oraničnog sloja, na redu je pravilan izbor pravca redova i formiranje brazda za sadnju. Tereni pod blagim nagibom su poželjniji, dok sadnja na ravnim parcelama, pogotovu na teškim, loše dreniranim zemljištima,koja dugo zadržavaju vodu na površini ili do tridesetak cm oraničnog sloja, može prouzrokovati kasnije brojne probleme u razvoju ali i plodonošenju izdanaka. Ako su ravnije parcele jedini izbor, preporuka je sadnja na gredice, ili bankove, koji će obezbediti razvoj maline u manjoj vlazi, odnosno višku vode koja može trajno ugroziti izdanke.
U našim klimatskim uslovima sadnja se najčešće obavlja u proleće i u jesen. Trebalo bi težiti jesenjem zasnivanju zasada, kada se, obično, koristi standardni sadni materijal golih izdanaka, dok za prolećnu sadnu može se koristiti i kontejnerski sadni materijal i standardni sadni materijal, ali ukoliko je moguće da se sadnja obavi do polovine marta. Važna prednost pri takvoj soluciji je u tome što se iz kontejnera vadi biljka sa kompaktnim i neoštećenim korenovim sistemom i koja uz dalje adekvatene uslove nege, pre svega odgovarajuće navodnjavanje, minimalno se izlaže stresu.
Prijem takvih sadnica značajno je veći od standarnog sadnog materijala. Ograničavajući činilac za mnoge voćare, koji se ipak u znatnoj većini odlučuju za jesenju sadnju je cena i raspoloživost, dostupnost ovog materijala, koji je često neopravdano preskup.
Neposredno pred sadnju koren sadnice maline poželjno je dezinfikovati rastvorima preparata koji bi trebalo da unište eventualno postojeće viruse, gljivice, bakterije, alge. Njihova primena je važna protiv prouzrokovača truleži korena maline i bakterija-izazivača raka korena maline.
Sadnice maline se sade u otvorene brazde, duž pružanja budućih redova, na dubinu do koje su bile u matičnjaku, pre vađenja. Zbog sleganja zemljišta posle sadnje, praktično, sadnja je na nivou -zemljište nekoliko centimetara iznad korenovog vrata.
Postavljeni delovi izdanaka zatrpavaju se sitnom zemljom,blago gazeći prostor oko same sadnice, radi istiskivanja vazdušnih džepova, čime zemlja bolje naleže oko korenovih dlačica sadnica.
Poželjno je svaku sadnicu zaliti vodom. Potom nadzemni deo sadnice trebalo bi skratiti na 3-4 aktivna pupoljka radi pospešivanja prijema sadnice, a samim tim i boljeg vegetativnog porasta.
Na osnovu analize postojećih hraniva i meliorativnog đubrenja određuje se adekvatna upotreba organskih i mineralnih komponenata u planu đubrenja, koji bi trebalo da nadomeste potencijalne nedostatke u zemljištu, i dovedu ga u optimalno stanje za profitabilni uzgoj maline.

PSSS Čačak
Mr Branko Tanasković

[Autor]

Članci