[Popadić MilicaUčesnik]

Zemljište treba obrađivati, po mogućnosti, pri umerenom sadržaju vlage u njemu. Ukoliko se obrađuje isuviše vlažno ili suvo zemljište obrada je otežana, veći je utrošak energije, kvalitet rada je lošiji a kvari se i struktura zemljišta. Na veoma suvom zemljištu može doći do kvara i loma mašina i oruđa a na isuviše vlažnom mašine proklizavaju i mogu se zaglaviti u blatu.Zemljište se najbolje obrađuje pri umerenoj plastičnosti, odnosno između tečnog i tvrdog stanja. Konzistencija (čvrstoća, gustoća, postojanost) zemljišta obuhvata koherenciju (povezanost, prijanjanje), zbijenost, lepljivost i plastičnost.
Prema Attebergu razlikujemo sledeće stepene konzistencije zemljišta:
1.Čvrsto stanje – Ako se dva komada zemlje priljube jedan uz drugi slabim pritiskom, oni se ne sljubljuju i sušenjem ne menjaju zapreminu.
2.Polučvrsto stanje – Ako se dva komada zemlje priljube slabim pritiskom, oni se slepljuju a sušenjem se skupljaju i postaju čvrsti.
3.Žilavo-plastično stanje – Zemlja se ne lepi na metalna oruđa kojima se obrađuje. Samo jakim pritiskom može se uvaljati u valjuške 2-3 mm.
4.Lepljivo-plastično stanje – Zemlja se lepi na metalna oruđa. Lako se može uvaljati u valjuške 2-3 mm.
5.Žilavo-tečno stanje – Zemlja ima oblik guste lepljive kaše, ali samo u u sloju debljine od 1,5 cm.
6.Gusto-tečno stanje – Zemlja je obliku ređe kaše. Ako se takva kaša razdeli štapićem, razdvojeni delovi se ponovo slepljuju, ali ostaje trag tog razdvajanja.
7.Retko tečno stanje – Zemlja je tečna kao voda, njeni sitni sastojci ledbe u vodi, a krupnija zrna polako tonu.
Plastičnost i konzistencija zemljišta u velikoj meri su funkcija sadržaja glinenih i organskih koloida u njemu. Optimalno stanje za obradu je kada je većina kapilarnih pora u zemljištu zasićena vodom i tada nema opasnosti od kvarenja strukture. Zemljište treba obrađivati kada vlage ima ispod donje granice žitkosti, što predstavlja gornju granicu plastičnosti. Kada se sadržaj vlage smanjuje prema granici krutosti, zemljište postaje sve gušće, gubi plastičnost i to je najbolje vreme za obradu.
Pogodnost zemljišta za obradu može se oceniti i stiskanjem grudve zemlje u ruci. Ako se grudva lepi i stiskanjem u ruci istiskuje kroz prste, zemlja je kašasta. Ako grudva zadrži oblik, ali se pritiskom prsta može deformisati, zemlja je meko plastična. Ako se samo jačim pritiskom grudva valja a ne mrvi se, zemlja je kruta. Ako se jačim pritiskom može gnječiti ali se ne može valjati u tanke valjke, zemlja je čvrsta. Najpogodnije vreme za obradu zemljišta i druge poljske radove je kada je zemljište u meko-plastičnom stanju.

Milica Popadić, dipl.ing. ratarstva i povrtarstva

[Autor]

Članci