Шљива је најзаступљенија врста воћака у Србији и има највећи привредни значај.
Најзначајније и најраспространије домаће сорте су: Пожегача, Чачанска Лепотица, Чачанска родна и Чачанска најбоља,Чачанска рана,Ваљевка.
У циљу унапређења воћарства стручњаци Института у Чачку су 2012. године створили нову сорту шљиве Нада. Настала је хибридизацијом сорте Стенлеј и Сколдуш.
Нова сорта прилагођена је агрогеолошким условима умерено континенталне климе, отпорна на ниске температуре и позне пролећне мразеве. Њена највећа предност огледа се у отпорности на вирус шарке шљиве и гљивичне болести.
Плодови се убирају у пуној технолошкој зрелости крајем друге и почетком треће декаде августа када имају најизраженији мирис и укус. Карактеристичне су тамно плаве боје, а маса плода је око 50 грама.
Плод доноси на кратким родним гранчицама па из тог разлога итензитет резидбе прилагодити намени плодова. Пожељно је скраћивање скелетних грана тј. превођење на нижи летораст као и чишћење врхова од сувишних летораста. Резидбом ћемо добити боље обрастање кратким родним гранчицама нижих делова скелетних грана. Њена особина слабије бујности стабла даје јој велику предност гајења у гушћим засадима. Плодови Наде садрже високи садржај суве материје, шећера и киселина, коштице се лако одвајају од мезокарпа, плодови су уједначене величине и изузетно погодни за сушење и прераду.
Нада није превише захтевна за гајење али је препоручљива примена свих агротехничких мера ради добијања високог квалитета плодова.
Радомир Бушатовић , дипл.инж.
Bušatović Radomir
Bušatović Radomir