[Jerinić SvetlanaUčesnik]

Највећи проблем приликом остваривања права на коришћење подстицаја из ИПАРД фондова ЕУ за наше пољопривредне произвођаче је неиспуњеност минимума националних стандарда, и то у највећем броју случајева оних који се односе на одлагање животињских отпадака. Да би газдинство могло да користи средства из ИПАРД фондова мора да испуњава националне стандарде на нивоу читавог газдинства, а не само за производњу за коју жели да користи подстицаје.
Већина пољопривредних газдинстава у Централној Србији су мешовита, односно имају и биљну и сточарску производњу. Уколико газдинство жели да користи подстицаје за ратарску или воћарску производњу, а поседује стоку, мора да има изграђене објекте за одлагање чврстих и течних животињских излучевина. Крајем 2017. године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је правилник којим се ближе прoписуjу тeхнички и тeхнoлoшки услoви кoje трeбa дa испуњавају oбjeкти зa живoтињскe oтпaткe.
По овом правилнику објекат за складиштење животињских излучевина мора бити низграђен од материјала непропустљивог за воду, на начин који спречава изливaње, испирaње или oтицaње стајњака у oкoлину, кao и зaгaђeње пoдзeмних и пoвршинских вoдa. Објекат за складиштење животињских излучевина гради се на најмање: 1) 20 m удаљености од спољашњег руба корита језера или друге стајаће воде; 2) 3 m удаљености од спољашњег руба корита водотока ширине корита 5 m или више; 3) 10 m удаљености од спољашњег руба корита водотока, на нагнутим теренима уз водотокове са нагибом већим од 10%.
Такође, објекат за складиштење животињских излучевина треба да буде капацитета који је довољан да обезбеди прикупљaњe стајњака зa период од шест месеци. Капацитет објекта за складиштење животињских излучевина одређује се на основу обрaчуна, и то када се број условних грла помножи са количином течних и чврстих излучевина према врсти и категорији (старости) домаћих животиња за период од шест месеци у м3. Количине за прорачун дате су у прилогу 1 и прилогу 2 овог правилника.
За одлагање чврстог стајњака потребно је изградити ђубриште. Ђубриште је хоризонтални објекат од армираног бетона. Под ђубришта треба да је ограђен бетонским зидовима са три стране и треба да издржи сва статичка оптерећења којима је изложен у току манипулације стајњаком.
За сакупљање течних излучевина потребно је изградити осочну јаму, Осочна јама је укопани подземни бетонски објекат изграђен од материјала непропустљивог за воду и покривен бетонском плочом са отвором за пражњење. Осочна јама гради се у непосредној близини сваког ђубришта ради прикупљања течног дела чврстог стајњака на начин који спречава истицaње у пoдзeмнe и пoвршинскe вoдe. Осочна јама користи се и за прихватање атмосферског талога и воде за одржавање хигијене у објекту. Осочна јама повезана је са каналима за изђубравање у стајама, као и са подом ђубришта (површинском дренажом – риголом са спољашње стране ђубришта).
До осочне јаме и ђубришта изграђује се бетонски прилаз.

[Autor]

Članci