[Stefanović VladicaUčesnik]

Najbolje vreme za sadnju ruža jeste jesen ili proleće. Bitno je da se sadnja obavi na vreme, odnosno da se ne zakasni, jer ukoliko se zakasni sa jesenjom sadnjom (decembar) biljke nemaju adekvatnu mogućnost da se ukorene, deo tih žila lako strada od truleži, a nadzemni deo strada od niskih temperatura. Kod aprilske sadnje sadnice su pak mahom već poterale u trapu, pa im je potrebno snažnije orezivanje i neprekidno zalivanje, obično ne mogu da se ožile i poteraju pa ih junske žege značajno prorede. Što znači ruže treba saditi u jesen od kraja septembra pa do sredine novembra, a u proleće čim prolećni mrazevi prestanu. Medjutim izmedju ove dve sadnje- prolećne i jesenje, treba se odlučiti za jesenju zbog niz prednosti koju ona poseduje a to su:
– bolji je prijem sadnica
– duži rok sadnje
– veća mogućnost popunjavanja i dopunjavanja plana
Prilikom sadnje sadnice iz trapa treba donositi pojedinačno ili u manjim grupama iz razloga što se nežne žile do sadnje nepotebno isušuju.
Koren se na sadnicama obavezno orezuje, pri čemu se odstranjuju sve bolesne žile, a oštećene se skraćuju do zdravog dela. Prilikom orezivanja debljih žila trba voditi računa o pravcu reza, naime voćarskim makazame se koren preseca – kosi rez sa donje strane žila. Kosi rez će potpuno nalegati na zemlju, što u potpunosti odgovara prirodnim zahtevima biljke. Žile se mogu skratiti na dužinu 15-20cm. Po prekračivanju žila treba orezati i nadzemni deo da bi se uspostavila ravnoteža izmedju korena i krune i da bi se formirao bokor. Kod jesenje sadnje ruže se orezuju vrlo malo, odnosno uklanjaju se samo ostaci cvetova i slabe ili oštećene grane, tek u proleće se vrši glavno orezivanje. Tada se svi izbojci dobro prekrate. Na jakim izbojcima se ostavljaju 3-4 razvijena pupoljka, dok se slabe grane prekraćuju na dva okca.
Za sadnju treba kopati rupe od 40cm, male rupe su loše, jer žile ne mogu zauzeti prirodan položaj, a sem toga još u prvoj godini prerastu rupu i dopru u tvrdji nepovoljni zemljišni sloj. Korisno je da se na dno rupe napravi mala humka na koju se postavi biljka,a žile se rasporede okolo. Na žile se nabaca nešto zemlje, pažljivo se nagazi, pa se rupa zatrpa do vrha, a zatim se zemlja ponovo nagazi. U ulegnuće koje nastaje gaženjem sipa se voda, a kada zemlja upije vodu, sadnice se zagrću sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno prekriva sve izbojke za oko 10cm. Zagrtanjem se biljke štite od izmrzavanja, naročito kada su mrazevi bez snežnog pokrivača. U proleće se biljke takođe zagrću, ali ne tako snažno. Ovo zagrtanje usporava kretanje vegetacije- porast, ali je korisno zbog toga što povoljno utiče na ožiljavanje, a istovremeno zaštićuje još nepovoljno ukorenjavanje biljaka od prekomernog isušivanja. Zagrtanje je veoma važna mera i ne bi trebala da se izostavi. U proleće se ruže moraju odgrnuti, najkasnije do sredine marta, a zemlja iz bokora se čisti rukom, naročito se zemlja mora očistiti sa tek poteralih izbojaka, da se ne bi polomili.Ruža ima na korenovom vratu podloge nakalemljeno okce ili grančicu od plemke, a taj deo biljke je osetljiv na mrazeve, te se mora na neki način preko zime zaštititi. Pa prema tome ruže se prilikom sadnje postavljaju tako da zadebljanje kolenca bude posle sadnje 3-5cm pokriveno zemljom. Kod ruža penjačica je ta dubina veća 10-15cm. Na tim delovima lako se stvaraju nove žilice, što je pozitivno za bolju ishranu biljaka. Kod ruža stablašica tehnika sadnje je ista samo je dubina nešto manja, pa bi korenov vrat ostao slobodan, to je odabran izbojak podloge i on nije osetljiv na mrazeve. U korenovom vratu se razlikuju izbojci nepoželjni za biljke, koji se pri plitkoj sadnji vrlo lako uklanjaju. Ti izbojci se ne odrezuju već se uklanjaju sa mesta izboja. Da bi stablašice čvršće stojale, korisno je da se pored sadnice stavi kolac, a sadnice se uvežu kanapom.

Vladica Stefanović, dipl.ing.polj.

[Autor]

Članci