[Rilak SlađanaUčesnik]

Паприка претставља једну од најзначајнијих повртарских култура, а у расинском округу се гаји на већој површини. Вирусна обољења су све чешће присутна у производњи ове културе, било да је реч о гајењу на отвореном пољу или у затвореном простору. Економски су веома значајни патогени јер директно утичу на смањење приноса и квалитет плодова.

Најчешће детектовани вируси паприке су:

• ВИРУС МОЗАИКА КРАСТАВЦА (Cucumber mosaic virus – CMV)
• ВИРУС МОЗАИКА ЛУЦЕРКЕ (Alfalfa mozaic virus – AMV)
• ВИРУС БРОНЗАВОСТИ ПАРАДАЈЗА (Tomato spotted wilt virus – TSWV)

Вирозе на паприци се могу јавити врло рано, већ након расађивања, а што су биљке старије, симптоми су јаснији и уочљивији. Код млађих биљака симптоми се огледају у заостајању у порасту, претерано гранање и скраћивање грана па такве биљке имају жбунаст изглед. Касније заражене биљке имају симптоме на горњем лишћу у виду хлоротичног мозаика или жуто-зелене до некротичне пеге неправилног облика. На оболелом лишћу може доћи до задебљавања централног нерва, што даље доводи до увијања листа ка лицу или наличју. Код вируса бронзавости парадајза, на наличју листа јавља се бронзаста боја која се шири од основе ка врху лиске. На плодовима заражених биљака уочавају се хлоротичне пеге које се временом издужују и некротирају. Услед тога, плодови су неправилног облика и деформисани.

Ови вируси имају велики број биљака домаћина, како гајених тако и коровских. Са биљака домаћина на усеве паприке преносе их инсекти међу којима су најзначајнији вектори биљне ваши и трипси. Вирус мозаика краставца и вирус мозаика луцерке преносе биљне ваши док вирус бронзавости парадајза преносе трипси. Ове штеточине имају више генерација током године што омогућава брзо ширење вируса. Ларве трипса хранећи се на зараженим биљкама усвајају вирус за најмање 10 минута. Одрасли инсекти су преносиоци вируса и остају заражени током читавог свог живота али се не преносе на потомство. Међутим, вирозе се могу пренети и семеном или рукама радника приликом расађивања паприке.

Мере контроле против вируса подразумевају сетву здравог и декларисаног семена, плодоред, сузбијање корова у пластенику као и око пластеника у коме се производи расад али и на парцелама на којима се паприка гаји на отвореном пољу. Такође, веома битна мера је и уништавање биљака са симптомима вируса и изношење са парцеле. Редован обилазак и преглед усева паприке на присуство трипса методом отресања биљака на белу подлогу има велики значај у циљу утврђивања присуства ове штеточине. Појава трипса у усеву паприке може се пратити и на ловним лепљивим клопкама које се постављају на парцели са паприком. Оне делимично утичу и на смањење популације.

Примена хемијских мера треба бити усмерена ка сузбијању биљних ваши и трипса. У циљу сузбијања биљних ваши могу се користити инсектициди на бази активне материје флоникамида (Afinito, Talent, Teppeki,… )  чија је каренца од 5 до7 дана. Добре резултате у пракси су показали и препарати на бази и делтаметрина (Scatto). Од биолошких инсектицида могућа је примена и препарата на бази пиретрина (Pyrethrum 5 EC) који има и слабије деловање на трипс те се може примењивати и у време плодоношења паприке.

За сузбијање трипса у паприци применом системом кап по кап у заштићеном простору регистрован је инсектицид на бази а.м. циантранилипрол + ацибензолар-с-метил (Minecto alpha). Инсектициди на бази а.м. спиносад (Laufer, Traper…) и а.м. спинеторам (Exalt) такође су регистровани за сузбијање трипса у паприци. Сузбијање трипса је компликованије и због њиховог скривеног начина живота те је препорука да се  приликом апликације користи већа количина воде (до 600л/ха).

У нашој земљи се вирусна обољења на парици јављају сваке године те је веома важна примена превентивних мера.

Слађана Рилак дипл.инж. заштите биља

[Autor]

Članci