Najčešća bolest jagode u svim uslovima njenog gajenja.
Zbog propadanja lišća umanjen je kvalitet plodova i živića za razmnožavanje.
Simptomi: Najkarakterističniji simptomi se javljaju na listu, mada se bolest može javiti na plodovima, i cvetnim delovima, i peteljci i stolonama. Lišće srednje starosti je najosetljivije. U početku su pege male jedva vidljive, one se zatim uvećavaju i dostižu 3-6mm u prečniku. Centar pege je prvo mrk, zatim postaje sivkast i na kraju svetao. Oko nekrotičnog dela se stvara crvenkasto purpurni prsten. Na plodovima se javljaju tamna plitka udubljenja u vidu pega, zbog čega su plodovi lošijeg kvaliteta.
Ciklus: U našim uslovima ova gljiva prezimi ili konidijama na živom lišću u pegama, ili sklerocijama ili peritecijama. Konidije se formiraju u izobilju na listu u proleću i raznose kišnim kapima. Sklerocije se oprašuju na izumrelom lišću, u toku zime.
Askospore u peritecijama se izbacuju pod pritiskom i njih nosi vetar. Obilna kiša može dovesti do jače pojave bolesti. Infekcija može nastati i na 10, 15 i 20 c , ali se simptomi najviše ispoljavaju na 20-25c.
Suzbijanje: Jagodu saditi na lakom, provetrenom zemljištu.
Izbegavati višegodišnje gajenje jagode zbog nakupljanja inokuluma.
Hemijsku zaštitu vršiti u 1-3 tretiranja.
I – pred cvetanje –
II – posle cvetanja
III – posle berbe jagoda
Za suzbijanje ove bolesti koriste se najčešće preventivni fingicidi u početku vegetacije na bazi aktivne materije bakra, kaptana ili mankozeba.
Kasnije u toku vegetacije najčešće se koriste preparati na bazi aktivne materije boskalida+piraklostrobina ili azoksistrobina.
Petković Aleksandar
Petković Aleksandar